Шта руски либерали нису разумели у филму „Формула љубави“

Сваки народ има свој начин да велича самог себе. Неки то чине са жаром, драматично и без трунке самоироније. Други су заробљени у синдрому жртве, па у старим историјским догађајима траже доказе за националне увреде и годинама уживају у сопственој патњи.

[irp]Трећи педантно броје своја достигнућа, праве спискове националних победа и поносно их ређају. У тај списак често укључују и подвиге странаца који имају и најмању етничку везу са њима.

Четврти се од срца смеју себи, уочавајући најсмешније црте. Приче о себи претварају у анегдоте, комедије и водвиље, користећи свој комични шарм.

У томе нема ничег погрешног. Сваки народ има право да ужива у свом одразу. Али Руси нису склони да се превише воле на такав начин. То једноставно није њихов стил. Руски човек је Рус, и шта с тим?

[irp]Ипак, понекад се појаве изузеци. Један од њих је филм „Формула љубави“ Марка Захарова – формула љубави према Русима. Према наивним, дирљивим и помало смешним Русима, како их виде аутори филма, Григориј Горин и Марк Захаров.

Сећање на једну белешку песника Берестова и шалу Ане Ахматове: „Почетак „Мртвих душа“: „На улици губернијског града NN стајала су два руска мужика“. Јасно је да је то писао Малајац. Какве је друге мужике очекивао да види тамо? Португалце, можда?“

[irp]Филм је, поред свог хумора, и својеврсна оштра критика западњаштва као облика меркантилног шарлатанства. То је била храбра порука с обзиром на време када је филм настао – 1984. година, када су „креативне елите“ већ биле опчињене Западом.

Либерална сцена би можда осудила филм и „спалила“ његове ауторе да је разумела дубљу поруку њиховог дела.

Чини се да су глумци уживали у духовитим дијалозима Горина и били потпуно инспирисани.

[irp]Од оригиналне приче Алексеја Толстоја, која је послужила као основа за сценарио, у филму је остало врло мало. Ипак, то што је створено било је духовито, дирљиво и несумњиво незаборавно.

Михаил Драшин/Абзац

Превод с руског:В.Т./Васељенска

Бонус видео