Нова година, изгубљена будућност: Родитељи, где су ваши снови? Студенти, зашто рушите своје?

Нова година доноси нове наде и изазове, али за многе студенте у Србији, она почиње под сенком изгубљених прилика, јер  блокаде и протести прете да униште године труда, улагања и снова о бољој будућности, које ни родитељима ни студентима неће надоместити она мањина која управља њиховом судбином.

Данас је први јануар, први дан нове године, али за хиљаде студената и њихових родитеља у Србији нема разлога за славље. Уместо новог почетка, овај дан обележава горчина због уништених планова, нарушених снова и изгубљених прилика. Јануарски испитни рок, један од најважнијих у академском календару, неће се одржати за многе од оних који су месецима учили и припремали се. Неко ће изгубити годину, неко ће морати да напусти студије заувек, а све због протеста и блокада које воде идеолошки обојене групе скривене иза привидне бриге за права младих.

Према подацима, преко осам хиљада испита је пријављено за јануарски рок. Иза сваке пријаве стоје дани и ноћи труда, одрицања, улагања. Стоје породице које су одвајале од уста, плаћале школарине, куповале књиге и омогућавале својој деци да се образују. И сада, на прагу нове године, питају се: шта су добили заузврат? Уместо испита, блокаде. Уместо наставе, пароле. Уместо шансе за бољу будућност, неизвесност која прети да угрози све што су до сада постигли.

Нису ово блокаде које су студенти сами осмислили, ма колико се то представљало као спонтано. Иза овога стоје они који су, уместо да предају и воде студенте ка знању, одлучили да их искористе за своје идеолошке и политичке циљеве. Професори из организација попут „Прогласа“ и „ЦЕПРИС-а“ су ти који их подстрекавају, који од младих људи праве пијуне у борби за сопствену корист. Док родитељи броје изгубљене године и новац, неки од ових „моралних“ вођа нову годину ће дочекати богатији за десетине хиљада евра, плаћени да руше будућност других како би остварили своје амбиције.

Али, најтрагичније у овој причи јесте питање зашто студенти пристају да сами себи уништавају будућност? Зашто, уместо да се боре за знање и свој пут, дозвољавају да их идеолошки манипулатори заведу и искористе? Одговор можда лежи у младалачкој страсти и жељи за променом, али та страст се сада претвара у разрушене каријере и животне путеве. Они који протестују верују да су део нечега већег, али ће схватити, можда прекасно, да су само средство у туђој игри.

Родитељи, који су улагали у образовање своје деце, с правом су огорчени. Уместо захвалности за свој труд, гледају како њихова деца постају жртве туђих интереса. Док неки борци за „промену“ граде своје каријере на рушевинама туђих снова, породиље које су све уложиле остају празних руку.

Први јануар би требало да буде дан наде и нових почетака, али за хиљаде породица у Србији он је само подсетник на то колико је лако уништити младе животе у име туђих циљева. Док год студенти пристају да се жртвују за интересе других, док год се не питају зашто раде против себе, овакве приче ће се понављати. Питање је: ко је следећи? И да ли је то заиста цена коју смо спремни да платимо?

Милутин Недељковић / Васељенска