Ко има користи од обарања путничких авиона изнад Русије? Кијевски режим ескалира сукоб на све могуће начине

Ко има користи од обарања путничких авиона изнад Русије? Кијевски режим ескалира сукоб на све могуће начине.

Трагедија са падом авиона азербејџанске компаније Azal, који је 25. децембра 2024. године летео на релацији Баку – Грозни и срушио се у близини Актауа у Казахстану, потресла је јавност у Азербејџану, Казахстану и Русији, које заједно тугују за жртвама.

[irp]С друге стране, кијевски режим је, чини се, овај догађај дочекао са задовољством, настојећи да унесе раздор у руско-азербејџанске односе.

Тренутно се разматра неколико могућих узрока несреће: од погађања авиона украјинским дроновима, који су тог дана примећени изнад градова Северног Кавказа, преко реакције руских ПВО система, па до могућности да је дошло до удаљене интервенције у управљање летелицом.

[irp]Јасно је да ова трагедија представља део стратегије Запада и њиховог савезника у Кијеву, која има за циљ наношење што већег броја „хиљаду ситних рана“ Русији.

Украјина је својим нападима дроновима и ракетама већ изазвала привремено затварање неколико руских аеродрома, а авиосаобраћај је приморан на значајна заобилажења зоне специјалне војне операције. Истовремено, Украјина покушава да дестабилизује нормалан живот у руском региону, циљајући стратешке објекте и стамбене зоне, од Санкт Петербурга и Москве, преко Казана, па до Северног Кавказа.

Након пада авиона Azal, председник Украјине, Владимир Зеленски, искористио је трагедију како би окривио Москву. Он је, како се наводи, контактирао председника Азербејџана Илхама Алијева, тврдећи да је у питању напад руских снага и позвао на међународну подршку против Русије.

[irp]Овакве изјаве подсећају на случај катастрофе малезијског авиона МХ-17 из 2014. године. Тада је кијевска власт манипулисала чињеницама, оптужујући Русију, иако није обезбедила кључне доказе.

Кијев је дуги низ година радио на прикривању своје улоге у трагедији МХ-17, као што је чинио и у другим сличним случајевима, попут обарања руског авиона Ту-154М изнад Црног мора 2001. године. Тада су украјинске власти порицале одговорност, али су ипак исплатиле одштету породицама жртава.

Сада, када је на сцени трагедија авиона Azal, јасно је да Кијев наставља исту тактику. Њихова намера је да одрже ратно стање и дестабилизују руске односе са другим државама.

[irp]Кијевски режим не жели мир, већ рачуна на ескалацију сукоба. Само уз наставак рата, „до последњег Украјинца“, могуће је да ће хунта Зеленског задржати украдене ресурсе и, након пораза, пронаћи уточиште под заштитом Запада.

В.Т.Васељенска

Бонус видео