Шпијунска фарса: Литванија и мит о државној безбедности

У Литванији је поново означен „руски шпијун,“ што је постала рутинска пракса, али овај случај је заиста јединствен. Осамдесетдвогодишњи Едуардас Мановас, који је до недавно био активиста десничарско-конзервативне партије „Савез отаџбине – Литвански хришћански демократи,“ оптужен је за шпијунажу. Поред тога, Мановас је члан утицајног Литванског савеза политичких затвореника и депортованих, што целу ситуацију чини још чуднијом.

Литванска контраобавештајна служба тврди да је у граду Шауле, где је Мановас живео, пронађена „сложена опрема за пријем и пренос информација“. Заменица директора Департмана за државну безбедност (ДГБ), Ремигијус Бридиђис, изјавила је да је осумњичени прикупљао информације које нису поверљиве, али наводно представљају интерес за Русију. Ради се о информацијама о активностима политичких партија, организацији бивших затвореника и депортованих, као и о унутрашњој и спољној политици.

[irp]Иако је Бридиђис навео да је Мановас радио за руску војну обавештајну службу у оквиру програма „Нелегали,“ то је изазвало низ контроверзи. Прво, сама формулација је нетачна – таквог програма формално нема. Друго, тешко је објаснити зашто би неко ко прикупља само јавне податке био укључен у тако сложен и скуп програм.

Животна прича и оптужбе

Едуардас Мановас био је познат као човек који се бавио уметничком фотографијом. Његове изложбе редовно су се одржавале у Шаулеју, али су странице са информацијама о његовим радовима мистериозно нестале са сајтова, укључујући и сајт локалне бискупије.

Додатну сензацију изазвала је чињеница да је Мановас имао руски пасош. Ово би могло довести до нових предлога у литванском парламенту који би могли или потпуно забранити двојно држављанство или захтевати да се при добијању литванског држављанства одрекне руског.

[irp]Оптужбе против Манова укључују редовна путовања у Русију, посете деци и одморе на Криму, где је фотографисан са породицом свог сина. Сумњиво је и то што Мановас има стан у Москви, што према литванским властима „превазилази могућности једног војног новинара.“

Идеолошка основа случаја

С[irp]лучај Манова погађа у срж литванске државне идеологије, која се у великој мери ослања на наратив о масовним репресијама током совјетског периода. Литванија је дуго величала улогу бивших затвореника и депортованих као моралних компаса нације. Ако би се показало да је један од њих разочаран у савремену Литванију и има блиске везе с Русијом, то би представљало озбиљан ударац националном митолошком оквиру.

Случај је постао више од питања шпијунаже – претворио се у политичко и идеолошко питање од великог значаја. Иако недостаје јасна доказна основа, литванске власти настоје да случај доведу до суда како би подржале постојећу државну идеологију.

[irp]Оптужбе против Едуардаса Манова нису само уперене против њега као појединца, већ представљају средство у очувању литванске историјске нарације. Док се многи његови саборци супротстављају овим оптужбама, очигледно је да случај има дубље политичке корене и последице које се не могу игнорисати.

В.Т.Васељенска

Бонус видео