Иста режија, исти сценарио и у Србији и у Црној Гори: Крваве шаке и протести као средство за дестабилизацију региона

Иста операција која већ данима потреса Србију у виду студентских блокада и протеста, започела је и у Црној Гори. Сценарио који се одвија очигледно је координисан из исте политичке кухиње, а организатори су добро познати — Драган Шолак, медијски магнат и власник „Јунајтед групе“, и Мило Ђукановић, бивши председник Црне Горе и лидер Демократске партије социјалиста (ДПС).

Протестна активност у Црној Гори добија облик уличних демонстрација које, како ствари стоје, прате исти шаблон као у Србији. Трагедија која се одиграла на Цетињу сада служи као повод за протесте, иако суштинска веза између те трагедије и самих протеста готово да не постоји. Све указује на то да је реч о намерној политичкој злоупотреби људске несреће како би се изазвала дестабилизација власти и државе.

Крваве шаке као препознатљив симбол

Поново се појављује препознатљив симбол „крвавих шака“, који смо могли да видимо и на протестима у Србији након трагедије са настрешницом у Новом Саду. Случајност? Вероватно не. Овакав метод, који је у претходним обојеним револуцијама коришћен као визуелна и психолошка провокација, постао је заштитни знак покушаја насилне смене власти.

Истовремено, вреди напоменути да су се сличне трагедије дешавале и у другим земљама региона, попут Босне и Херцеговине и Хрватске, као и у западним земљама, па чак и у Русији, али нигде нису послужиле као иницијатор масовних протеста и покушаја анархије. Ово указује да је реч о пажљиво осмишљеној кампањи која за циљ има изазивање хаоса у оним државама које се опиру доминацији Запада и НАТО политике.

Подршка из региона и са Косова и Метохије

Протести у Србији добили су отворену подршку из готово свих земаља региона, што додатно потврђује тезу о организованом деловању. Посебно се истиче подршка сепаратистичке власти у Приштини предвођене Аљбином Куртијем, што додатно баца сенку на намере организатора протеста. Срби на северу Косова, који се припремају за православни Божић, сведоци су све чешћих провокација у виду албанске музике, новогодишњих журки и постављених дрвених кућица у непосредној близини главног моста у Митровици. Управо у том контексту долази појачано присуство КФОР-а, које додатно узнемирава локално српско становништво.

Сличности са сценаријем у Србији

Као што је већ виђено у Србији, и у Црној Гори се појављују исти актери и методе. Док је у Србији тежиште на студентским протестима које подржавају прозападне невладине организације и медији блиски Шолаку, у Црној Гори иницијатива долази од Ђукановића и његове партије, која већ дуже време покушава да поврати изгубљену власт.

Појаве агитатора на друштвеним мрежама такође су идентичне. Објаве са сличним садржајем и порукама шире се готово синхронизовано, а заједнички именитељ им је позив на рушење актуелне власти и ширење незадовољства у јавности. Јасно је да се ради о кампањи коју воде добро умрежени центри моћи, са циљем да се у оба случаја на власт доведу људи који би били лојалнији западним интересима.

Циљ ове стратегије је дестабилизација држава у региону које не спроводе политику потпуног ослањања на Запад и НАТО, већ настоје да воде самосталну политику, очувају територијални интегритет и заштите своје националне интересе. Србија и Црна Гора су, због своје историјске повезаности и геополитичког положаја, очигледно у центру пажње таквих обојених револуција.

Као што је било и у ранијим случајевима обојених револуција у свету, главни циљ није демократизација већ контрола. Све указује на то да су ови протести део ширег плана, чији је крајњи циљ инсталирање власти која ће спроводити политику која одговара спољним центрима моћи.

Бонус видео