ГДЕ ВЕРА И ПРИРОДА СПАЈАЈУ ДУШЕ: Манастир Паља и његова лековита вода

Кроз историју манастир Паља су походили бројни хришћани

Манастир Паља смештен је у селу Паља, између Власинског језера и Клисуре, на удаљености од око 50 километара од Сурдулице. Припада Епархији врањској Српске православне цркве.

[irp]Овај манастир налази се на 950 метара надморске висине, уз леву обалу реке Меденице.

„Упознај своју земљу да би је више волео! Тај слоган сам чула још у школским данима, али сада, после дугих година живота у иностранству и бројних путовања, осећам још већу љубав према својој земљи, породици, пријатељима. Имам истинску жељу да упознам сва она места у Србији о којима сам само слушала или читала,“ овим речима је С.С., инжењер грађевине, започела своју причу за „Курир“ о посети манастиру Паља.

[irp]Са супругом се дуги низ година бави грађевинарством, започевши каријеру у Србији, а касније настављајући рад у Москви. Током боравка у Србији, коју увек радо посећује, искористила је прилику да посети Власинско језеро. Манастир Паља посетила је на препоруку.

„Овог викенда, на сугестију госпође Анке, пензионисане медицинске сестре са Власине Рид, посетила сам манастир Паља. Реч је о једној од најстаријих светиња у овом крају, а за извор воде у његовој порти верује се да је лековит, нарочито за очне болести. Гошћа сам била и код госпође Анке, која је свој живот посветила пружању помоћи у тешко доступним селима. Са дивљењем сам слушала приче о њеном раду – вакцинисању деце, указивању помоћи у хитним ситуацијама, уклањању крпеља или лечењу уједа отровница,“ додаје она.

[irp]Манастир Ваведења Пресвете Богородице у селу Паља, према предању, потиче из IX века (тачније, 818. године), док је обновљен у XIII веку. Његову обнову извели су Дејановићи, а крајем XIX века Бугарски егзархисти доградили су припрату, након Берлинског конгреса.

Црква је једнобродна са олтаром, две полукружне бочне апсиде и припратом. Најстарији део храма је покривен каменим плочама, док су касније дограђени делови покривени ћерамидом. Манастир је био осликан византијским фрескама, али су оне у знатној мери уништене након што су Бугари малтерисали зидове и преко старих насликали нове фреске, знатно слабијег квалитета.

Манастир је током векова био и мушки и женски, а до балканских ратова у њему су живели монаси. Од Првог светског рата до данас, нема сталних житеља.

Како „Курир“ сазнаје, 20. јануара ове године, на празник Светог Јована, руски козаци су били гости манастира Паља.

„Све више младих походи српске светиње, укључујући и манастир Паља,“ закључује наша саговорница.

Курир

Бонус видео