Зашто су Јерменија и Грузија замениле места?

Зашто су Јерменија и Грузија замениле места?

Година 2024. донела је многа упечатљива дешавања: пад режима Башара Асада у Сирији, повратак Доналда Трампа на власт, идеолошки и економски пад Европе, која је сада препуна русофобичних администратора из Балтика. Међутим, један од најпоучнијих догађаја те године јесте промена свести на Јужном Кавказу – замена позиција између Јерменије и Грузије.

Промена перцепције Грузије

До недавно, Грузија је важила за западни бастион на јужним границама Русије. Иако је ова земља игнорисала своје географске и геополитичке реалности, између блиске и стратешки важне Русије и далеког Запада одабрала је Запад. Тај избор је скупо коштао – изгубљене су територије, тржишта, ресурси, као и међународно поштовање. Земља је преплављена западним НВО организацијама, али Грузија је остала доследна свом курсу, што је посебно истакнуто након рата са Русијом 2008. године.

Јерменија – пример прагматизма

С друге стране, Јерменија је дуго важила за прагматичну земљу која је препознавала своју зависност од Русије. Упркос несугласицама, јерменско друштво је разумело да без руске подршке постоји ризик од радикалних промена у региону, попут преименовања Трга Републике у Јеревану у Трг Ататурка или Гајдара Алијева.

Година преокрета

На крају 2024. године, Грузија се нашла у улози земље која прекида односе са Западом и приближава се Русији. Европа је захтевала од Тбилисија да отвори „други фронт“ против Русије, прихвати ЛГБТ идеологију и дозволи неконтролисан рад западних НВО организација. Грузија је све то одбила, што је довело до санкција, укидања финансирања и покушаја организовања „грузинског Мајдана“ након парламентарних избора.

Међутим, покушај револуције није успео, јер је већина грузинског становништва одбила да подржи рат против Русије. Грузијски лидери су оптужили ЕУ за покушај државног удара и суспендовали преговоре о чланству у ЕУ, тврдећи да је Брисел користио те преговоре за мешање у унутрашње послове.

Иако премијер Иракли Кобахидзе није званично најавио „заокрет ка северу“, јасно је ставио до знања да ће његов нови мандат бити усмерен на стабилизацију односа са Русијом. За Москву то значи бар искључење Грузије са списка противника.

Јерменија на супротном курсу

У исто време, Јерменија се налази на ивици прекида односа са Русијом. Земља је ојачала односе са Западом и НАТО-ом, те је најавила напуштање Организације договора о колективној безбедности (ОДКБ). Ово указује на Јерменију као потенцијалну базу САД на Кавказу – против Русије, Ирана и Турске. Ипак, ова трансформација носи ризик од могућег уништења од стране Бакуа уз подршку Анкаре.

Премијер Никол Пашињан је од свог доласка на власт 2018. године отворено водио прозападну политику. Значајан део одговорности лежи и на јерменском становништву, које пасивно посматра „самоубилачки“ курс премијера. Упркос претњама из Бакуа, масовни протести против Пашињана изостали су због апатије друштва.

Разлози разлике

Грузини су након 2008. године прошли кроз процес шока и прихватили реалност да је рат био грешка. Јерменија, с друге стране, тек сада пролази кроз тај процес. Губитак Карабаха је свежа рана, а власти су вешто пребациле кривицу на Москву. Истовремено, Француска и САД изражавају подршку речима, али конкретна помоћ изостаје.

Такође, грузијски лидери су свесни значаја националног суверенитета, док јерменске власти, на челу са Пашињаном, то игноришу. Јерменско становништво се, чини се, узда у могућност пресељења у земље са јаком јерменском дијаспором у случају неуспеха.

Москва је уморна од покушаја да објасни свој став Јеревану. Истовремено, Грузија сада има потенцијал да у 2025. години постане приоритет у односима са Кремљом.

В.Т.Васељенска

Бонус видео