Сећање на убиство Драгана Гаговића, тренера Карате клуба “Сутјеска” из Фоче

0

(фото:В,Т,/Васељенска)

У класичној сачекуши на путу Вишеград-Фоча на Дан Републике Српске 1999. године убијен је Драган Гаговић, тренер Карате клуба “Сутјеска” из Фоче.

Прочитајте још:  Ахмед Шихаб – човек који је, наводно, желео да убије Џорџа Буша
Тог дана Гаговић се враћао из Србије, на планину Тару водио је децу на седмодевни карате семинар.

У белом “голфу 2” заједно с њим било је петоро деце, Бошко Ивановић, Милица Ђоковић, Соња Бијеловић, Михаела Марић, Јелена Пјано, сви старости од 11 до 13 година.

Прочитајте још:  Верона, Београд и Тиват ујединили су се у протесту против НАТО-а
Када су прешли мост на Утипрачи, “голф” је наишао на челичне “јежеве” и на њих је тад отворена паљба у троуглу.

Гаговић је био толико присебан да у посљедњим тренуцима ауто окреће ка десној страни пута како не би завршили у кањону Дрине и својим тилом, још жив, покрива Михаелу Марић.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Из преврнутог возила почели су да се извлаче избезумљени малишани, чудом неповређени, у које су француски војници уперили репетиране пушке.

Прочитајте још:  Опет прети Атанасије Ракита
Са подигнутим рукама држани су шест сати на снегу након чега су пребачени у војну базу Филиповићи између Фоче и Устиколине.

Деца су испитивана и подвргнута малтретирању до те мере да су француски војни психолози покушали да их убеде како су све сањали.

Њихови војници до данас нису одговарали за овај напад и због тога што су у опасност довели животе невине деце.

Прочитајте још:  Несаломиви дух: Невероватна прича једне мајке која је осветила убиство своје ћерке!
Други тренер каратеа Војислав Бодирога, био је у аутомобилу у пратњи.

На мосту их је зауставио војник СФОРА и објаснио им да не могу даље јер се тамо лове дивље свиње.

Тек касније наишао је на изрешетан бијели “голф” и делове мозга свог пријатеља.

Ко су дивље свиње постало му је јасно када је видио дечије ствари окићене куршумима, а на његово питање где је наша полиција, добио је одговор:

‘Њима овде није место.”

Прочитајте још:  Ко је и зашто хтео да убије митрополита Шија
Француски мировњаци веле да су реаговали у крајњој нужди јер је ратни начелник фочанске полиције и командант посебних полицијских јединица МУП-а Републике Српске представљао велику претњу.

То је златним словима написао Међународни суд у Хагу који га је оптужио за…па знате већ за шта.

За ратне злочине по командној одговорности, одвођење у логоре и убиства тзв. бошњака, силовања тзв. муслиманки итд.

На овај калуп сте слушали многе приче и гледали многе филмове о рату у БиХ и напамет научили ко су ту лоши момци.

Прочитајте још:  ЈЕДАН УБИЈЕН (23), А ТРОЈЕ ИЗБОДЕНО НОЖЕМ: Језиве сцене испред манастира Света Три Јерарха
Тако функционише велика антисрпска медијска машинерија.

Најмање 50 добро наоружаних француских припадника СФОР са неколико камиона и једним хеликоптером пратило је Гаговићево кретање тог 9. јануара.

Прочитајте још:  Бисерко муку мучи зато што СПЦ брани српски народ од антисрпске резолуције
Када се аутомобил након пуцњаве зауставио, а деца извучена и одведена у притвор, француски војници су Драгану из близине пиштољем пуцали у потиљак и тако га убили.

Ех, ти несташни Французи, у самоодбрани скинуше још једну српску главу 2.000 км далеко од куће.

Њихови преци су пре само 80 година добили идеју да те Србе спасу и својим бродовима пребаце на острво Крф.

Прочитајте још:  Кандидат за председника САД криви ЦИА за убиство свог стрица, Џона Ф. Кенедија
Такви су ти наши вековни пријатељи Французи…

Обилато су у то време помагали Србе зајмовима и војном опремом, јер тако то раде пријатељи…

Мада су се током повлачења наше војске преко Албаније тихо држали става да се мртвацу не може помоћи.

По избијању српске војске на море, грчки краљ Константин, који је био велики антисрбин, забранио је улазак српске војске на њену територију, а самим тим и пребацивање нашег народа на Крф.

Прочитајте још:  Додик: Српски народ јединствен у слављу 9. јануара, БиХ као и обично подељена
Тек када је руски цар Николај оштро припретио да ће склопити сепаратни мир са Немцима, кренуло се са пребацивањем, али не у режији Француза већ Италијана.

Била је ово највећа италијанска хуманитарна интервенција у историји.

Италијанска морнарица је извела преко 350 пловидби и из Албаније евакуисала близу 300.000 српских војника, 20.000 аустријских заробљеника, 10.000 коња, храну, материјал, злато, наоружање.

Италија је иступила из Тројног пакта када је Аустроугарска напала Србију и прикључила се савезу Антанта.

Који је на крају победио захваљујући, прије свега, Србији и Италији.

На велику сцену тад ступају Енглеска и Француска којима не одговара да Италија буде главна на Медитерану.

Новим силама требало је да смисле причу о спасавању српске војске.

Од тад па све до данас Срби певају песму: “Креће се лађа француска.”

Прочитајте још:  Протест пољопривредника у центру Уба због високих цена горива и ђубрива
Додуше, било је ту и француских лађа, али оне су углавном пребацивале Србе на Солунски фронт.

Али кад је требало спасавати Србе, то су радили Италијани и нико други.

Они Србе нису пребацивали одмах на Крф, већ су многи прво пребачени у Италију на лечење па тек онда на Крф.

Прочитајте још:  Спискали две милијарде евра на оружје, а немамо обучене војнике
Французи 1921. године Београду испостављају рачун за пружену помоћ током Великог рата.

Срби остају у шоку када су чули да Србија треба Француској платити 1.163 милиона француских франака и то у злату.

Тако су Французи од Срба дупло наплатили све и једну једину војничку пертлу коју су им дали.

Спор се водио до 1929. године када је одлучено да је Србија дужна Француској уз камату 2.400 милиона франака.

Прочитајте још:  Потресна порука брата страдалог кадета: Ја сам Никола Грујић и заувек ћу имати 20 година!
Пресуду је донео, погађате ко, Међународни суд у Хагу.

“Док сам ја жив Француска никад неће ратовати против Србије”, изјавио је средином деведесетих председник Франсоа Митеран.

И заиста је одржао реч, умро је 1996. године.

Прочитајте још:  Вучић: Запад се спрема за војни сукоб са Русијом
Француски војници су се три године касније на КиМ спремали у свој нови лов на дивље свиње, само овог пута под називом КФОР.

Планирано је да то буде прави сафари на српске главе.

Одмах у јуну месецу те 1999. године. наше свештенство је тражило да се сви манастири на КиМ ставе под заштиту искључиво италијанских војника.

Данас су само Високи Дечани под заштитом Италијана, а сви остали манастири имају “заштиту” само редовне “косовске” полиције.

Већ 24 године када манастирска братија напушта манастир, то мора да најави данима унапред како би војници направили план кретања и урадили сву логистику.

Прочитајте још:  Драгољуб Петровић: Зар ћете увести босански језик у српске гимназије?!
Затим сами војници обезбеђују монахе и без њих кретање свештенства не би било могуће.

Није редак случај да се многи италијански војници који заврше службу на КиМ поново враћају у посету Дечанима, често и са целим породицама.

Они су једини који су увек испоштовали обичај да се у манастир не улази са оружјем.

Покојни митрополит Амфилохије је 24. јула 2004. године уручио Орден Светог Саве II степена италијанској падобранској бригади “Фолгоре”,за нарочити допринос у спасавању наших светиња на КиМ.

У Италији данас постоји “Друштво пријатеља манастира Високих Дечана.”

“Има једно дете тамо”, акција је која се спроводи сваке године кад стотине наше деце заврше у италијанским породицама где проведу неколико недеља са својим вршњацима.

Готово сва српска деца са КиМ, која су први пут видела море, то је било италијанско море.

Убиство Драгана Гаговића не треба пуно да нас чуди, јер џелати само извршавају наређење…

Деки.РС/Катера.Њуз

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *