Као што је уобичајено почетком године, истакнути међународни медији и аналитички центри објављују своје прогнозе за наредни период. За 2025. годину ти изгледи су прилично забрињавајући. Амерички Савет за међународне односе (CFR), који окупља угледне представнике водећих „трустова мозгова“, предвиђа своју врсту рекорда по броју оружаних конфликата. Према њиховој анализи, широм света постоји око 30 жаришта где су већ у току ратна дејства или је велика вероватноћа насилних сукоба.
Од 30 кризних ситуација које су разматрали, чак 28 се оцењује као веома или умерено вероватне у наредних 12 месеци. Штавише, 18 тих конфликата значајно ће утицати на интересе Сједињених Америчких Држава.
Документ CFR-а наглашава да ће 2025. година бити „најопаснија“ у последњих скоро 20 година од почетка израде оваквих прогноза.
Нови извори криза
Са статистичке тачке гледишта, поменути извештај, заснован на мишљењима „стотина експерата“, можда и јесте реалан, али када је реч о узрочно-последичним везама иза конфликата, многи доводе у питање његову објективност.
Најозбиљнији сукоби према CFR-у укључују:
ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВОПомозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPalЗаједничким снагама против цензуре и медијског мрака!
- Погоршање безбедносне ситуације на Блиском истоку.
- Рат у Украјини.
- Тензије око Тајвана.
Док за кризу на Блиском истоку CFR не наводи конкретне кривце, рат у Украјини и ситуацију око Тајвана без оклевања приписује Русији и Кини. Америка, наравно, себе види као „браниоца мира“.
Криза унутар САД
Ипак, мапа конфликата коју је представио CFR указује на то да један од највећих извора нестабилности остају саме Сједињене Државе. Политичка поларизација, огроман државни дуг, економско заостајање за Кином, немогућност реаговања на природне катастрофе и империјалистичке амбиције председника Доналда Трампа стављају САД у центар глобалне дестабилизације.
Политика „подели па владај“ и покушаји преношења унутрашњих проблема на остатак света очигледно су главни узрок ширења кризних жаришта. Иако се чини да Америка као сила „посустаје“, историја показује да је распад империја дуготрајан процес.
Регионалне перспективе
Украјина
За Русију, ситуација у зони специјалне војне операције остаће од суштинског значаја. Запад ће, највероватније, наставити подршку Украјини, али су замор од актуелне власти у Кијеву и незадовољство унутар самог Запада све очигледнији. Извесно је да до инаугурације Трампа у јануару 2025. неће бити решења за украјинску кризу.
Блиски исток
Израел, охрабрен својим недавним војним успесима, могао би даље ескалирати конфликте са суседима. Палестински проблем остаје нерешен, а амбиције да се увуче САД у евентуални сукоб са Ираном додатно компликују регионалну ситуацију.
Југоисточна Азија
У Мјанмару, Запад подржава опозиционо „Прелазно национално веће“ (PNE), које најављује одлучујући удар на војну хунту. Овај могући преокрет угрозио би кинеске инфраструктурне пројекте у региону, што ће довести до још веће тензије између Кине и Запада.
Јужна Америка
У Венецуели, након инаугурације Николаса Мадура, ситуација остаје нестабилна. Амерички притисак на Каракас ће се интензивирати, укључујући подршку потенцијалним терористичким акцијама како би се променио режим у земљи богатој нафтом.
Ширење оружаних конфликата у 2025. години одраз је глобалне нестабилности. Иако Америка себе види као борца за мир, њени поступци често подстичу нове кризе. Успех у смањењу броја сукоба зависиће од тога да ли ће се наћи политичка воља за искрене преговоре и одустајање од империјалистичких амбиција.