Србија на прагу обојене револуције

Прозападни медији све више покушавају да наметну наратив како протести у Србији имају руску позадину. Колико је то контрадикторно и опасна манипулација говори чињеница ко су незванични лидери ових протеста и од кога је све кренуло.

Протести и блокаде које потресају Србију почели су у Новом Саду, они који су месецима водили протесте против ископавања литијума, преко ноћи су се ресетовали са еколошких на протесте због пада надстрешнице. Међутим, дубљом анализом ових дешавања, није случајан ни избор људи а ни чињеница да се велики број одиграва управо у Војводини, аутономној покрајини са дугом историјом политичких и сепаратистичких напетости.

Динко Грухоњић, Мила Пајић, Софија Тодоровић, Ана Лалић Хегедиш, Александар Оленик, Ненад Чанак, Бојан Пајтић, Горан Јешић и бројни други идеолошки аутономаши и конструктори сепаратистичких идеја, тешко да су руски агенти. Напротив, сви они су активни део цивилног сектора који директно сарађује са западним службама у Србији.  Уместо било каквог “руског утицаја”, ови протести су савршено усклађени са интересима оних коју покушавају да наметну српском народу агенду да су Срби геноцидни народ, крив за све и тако дужан да прихвати сваку западну уцену, од цепања Србије, одузимања суверенитета до прихватања џендер идеологије.

Чињеница да се велики део протеста дешава у Војводини није случајна. Овај регион је већ деценијама мета различитих политичких иницијатива које подстичу аутономашке и сепаратистичке идеје. Војводина, са својом етничком и културном разноликошћу, већ се користила као полигон за тестирање идеја које би могле довести до дестабилизације Србије. А свака сличност са Косовом и Метохијом је намерна.

На протестима који више немају ни јасно артикулисане захтеве, или где захтеви иду у недоглед, упркос тврдњама да је реч о правди, све је очигледније да се ради о политичким акцијама чији је стварни циљ манипулација јавности и смена садашњег режима. Пароле, симболи и учесници, који наводно представљају спонтано студентско незадовољство, у великој мери откривају природу ових дешавања. Група потпуно анонимних лица, која се крије иза профила студената на друштвеним мрежама, повремено се оглашава, док их искључиво промовишу прозападни медији, наводећи јавност да поверује у искреност њихових намера.

Уколико би дошло до политичког преврата у Србији, власт не би преузела група анонимних студената, већ добро организована структура људи чији би први корак био актуелизовање сепаратизма у Војводини, али овог пута кроз политичку платформу, а не на етничкој основи. И ту не би био крај. Тако ослабљена Србија са проблемом Косова и Метохије на једној, а Војводине на другој страни, била би раслабљено ткиво подложно свим оним утицајима које Запад сања да наметне нашем народу.

Легализација ЛГБТ бракова, трансродна идеологија, школска реформа у складу са западним вредностима, увођење санкција Русији и коначно признање независности Косова. Другим речима, све оно што су започели 5. октобра, сада би било реализовано. Посебно имајући у виду потпуно одсуство организоване десне струје и способности да се пружи адекватан одговор овим идеолошким процесима.

Последице оваквих промена, које би пратио економски хаос, довеле би до потпуне анархије, безвлашћа,а Србија би изгубила контролу над сопственом судбином.

Софија Марић / Васељенска