ПОБЕДНИЦИ АПСУРДА: Палили свеће псу који је страдао због њихове блокаде, па га прогласили жртвом система!
Нови Сад је данас био сведок нечега што бисмо могли назвати кулминацијом апсурда и лудила на нашој друштвеној сцени, а можда је и неко једну установу где се кошуље вежу на леђа оставио откључаном. На Тргу слободе, који је некада био симбол грађанске борбе за важне теме, окупили су се блокадери како би – држите се сад – палили свеће за пса луталицу који је страдао под точковима хитне помоћи.
Пас је наводно носио име Дона, а за њену трагедију, као и за све остале недаће овог света, блокадери су пронашли кривца – власт.
И сада долазимо до најзанимљивијег дела. На импровизованом „спомен-паноу“, где су до јуче доминирале крваве шаке које симболизују крв на рукама оних за које оптужују да су криви за пад надстрешнице у Новом Саду, сада се појавила и крвава шапа. Никако није јасно шта би ова шапа требало да представља. Можда је симбол несрећне луталице која је сама по себи била жртва неодговорности оних који су је извели на блокаду? Или је то још један покушај да се трагедија животиње изједначи са људским животима? Како год, порука је збуњујућа, а логика организатора је преспавала овај део.
И док се на тргу пале свеће за несрећног пса, на Твитеру се паралелно развија потпуно другачији наратив – позиви на линч возача хитне помоћи, који је, подсетимо, био на дужности, спасавајући животе. Лудило иде дотле да се фанови Доне, за коју нико јуче није ни чуо, спремају да прегазе возача, да види мало он како је то.
Ниједан твит, наравно, није поставио логично питање: како је пас уопште доспео на улицу и ко је крив за то што је навикнут да се не склања од аутомобила? Али, зашто размишљати о одговорности када је лакше прозивати друге?
Иронија је толико дубока да је готово трагикомична. Док са једне стране ките Трг крвавим шакама и шапама, са друге стране свесно изостављају да признају чињеницу да је пса на улицу извела управо њихова неодговорност. Онима који се сада позивају на „правду за Дону“, очигледно није стало до тога да се запитају ко је ову несрећну луталицу, без икакве заштите, претворио у симбол својих протеста.
Софија Марић / Васељенска
У Србији још влада Бајденова администрација а Бајден је комуницирао са својом мртвом мајком, повремено. Новац који је послао Бајден за подршку наших НВО још је у оптицају а НВО га деле по заслузи по принципу што горе то боље. И док и Америка укида џендеризам = сатнизам, код нас је у успону јер нема државе да ово лудило спречи. Већина народа, на жалост, је неорганизована и трпи минорну мањину која демонстрира крајњу дрскост и безобразлук. А онај ко би требао да управља државом, „са тим нема проблема“, и ускаче из авиона у авион све док се нешто трагично не деси…!?
Није ствар у паљење свећа за Дону, Ђоку Балашевића, ове или оне… Ствар је у томе где то раде. Споменик човеку важном за историју Новог Сада и целе Војводине, србину целим својим бићем, губи сваки смисао. Мало ко од млађих новосађана, а плус придошлица, зна ко је човек на споменику и чиме га је заслужио. Омаловажавање Светозара Милетића у умовима „његових“ Срба је страшнија трагедија и ђаволски план оних који спремају страдање и Србији и Србима.
Јел се ми чудимо овде из пијетета ил стварно?
Наравно, свеће за пса, туга, неправда, бол, патња, за мале куце, за плишане играчке, делфине, белуге, амазонске шуме, животиње које се тове у бетонским шталама и не виде сунце – све се баца на талон у борби против кррррвникаааааа!!!!
Захватају све групе становништва које се захватити могу. Свако је слаб на нешто.
Натешта?
Питам се шта је боље: најгоре могуће државно уређење , вођено квалитетним људима – или најбоље државно уређење вођено најгорим људима?
Сад да уведемо неко уређење, неку врсту небеског Јерусалима, са оваквим људима које свет има, и у њему Србија – хм, да ли би то златно доба било?
Зато отворимо и очи и уши шта то треба да буде тежиште промена, уколико се нешто промени.
Ови протести су тачно на фору коју је и Вучић фурао. Вучић у снегу, Вучић језди кроз сутон и цик зоре.
Нема ту много одступања. Ови клин избијају истим клином, као онај клин који ваде. А кад се први клин избије – шта ће вадити онај други клин, јер оба су иста.