Како ће Русија штитити своје бродове у Балтичком мору

Тиха конфронтација Русије са западним земљама у Балтичком мору се наставља. У недељу увече, 26. јануара, шведске власти задржале су руски теретни брод „Vezhen“ под сумњом да је оштетио подводни оптички кабл између Шведске и Летоније.

Званичници обе земље су потврдили да је оштећен још један кабл који повезује летонски град Вентспилс са шведским острвом Готланд. Премијер Шведске Улф Кристерсон изнео је информације о овоме на друштвеним мрежама.

Летонски новинари су известили да је до оштећења кабла дошло услед спољашњег утицаја. У тренутку инцидента, у том подручју наводно се налазио теретни брод „Michalis San“, који је пловио ка Русији.

Учестали инциденти у Балтику

Од новембра прошле године, ово је већ четврти сличан инцидент у Балтичком мору. Претходно су оштећени каблови који повезују Шведску и Литванију, као и Немачку и Финску.

Крајем децембра, неколико каблова између Финске и Естоније такође је било прекинуто. Званичници ових држава нису успели да утврде тачне узроке инцидента.

Западне земље сумњају да би Русија могла бити умешана, али амерички лист Вашингтон пост недавно је одбацио такве оптужбе.

Значај Балтичког мора за Русију
Према речима војног експерта Александра Перенџијева, Балтичко море има кључну улогу за трговину и геостратешке интересе Русије. Путем овог мора Русија се повезује са другим воденим путевима, а оно је и излаз у Арктичку зону, где НАТО већ гради војну инфраструктуру.

Такође, Балтик је важан за Калининградску област, која је већ делимично блокирана на копну. Русија неће дозволити да се слична блокада понови и са мора.

„НАТО већ дуже време изјављује жељу да Балтичко море претвори у своје унутрашње море. То није само реторика – они активно раде на томе, између осталог и организовањем саботажа наводним оштећењем каблова, како би оправдали размештање војске у региону“, каже Перенџијев.

Он додаје да још увек нису представљени конкретни докази о прекидима каблова, а руским експертима није дозвољено да изврше независну проверу.

Могуће мере заштите

Русија ће вероватно пратити своје трговачке бродове уз ескорт, слично као што су то чинили ирански бродови у Персијском заливу. У те сврхе могу се користити војни авиони и подморнице.

Подсећамо, од 18. јануара војни бродови НАТО-а патролирају Балтичким морем у оквиру мисије „Балтички стражар“, са циљем да побољшају „ситуациону свесност“ блока у региону.

Британске војно-поморске снаге високог степена приправности најавиле су могућност хапшења било ког брода за који се утврди да се бави „сумњивим активностима“ у близини подводне инфраструктуре.

Васељенска

Бонус видео