Кад национализам постане препрека опстанку Србије: Идеолошки ћорсокак и улога масе у рукама манипулатора

Српски националисти су највећи непријатељи Србије и са њима, уколико икада доживимо народно буђење, мора доћи до немилосрдног окршаја након чега ће престати да постоје или они или ми- народ.

Већ сам писао о томе да не можемо препознати саборце на основу њиховог вероисповедања, јер је непријатељ заузео позиције на том пољу и до савршенства развио вештине вукова у кожама јагањаца. Оно на шта непријатељ није обратио довољно пажње, не кажем да је то ван утицаја, али није под тако чврстом стегом као вера, јесте идеологија. Грабљивци нису истренирани за идеолошку мимикрију и тешко могу да сакрију своју озвереност при самом помену људи Истине- као на пример епископи руске цркве јеврејског порекла који, попут животиња, не могу да сакрију бес и мржњу на сам помен светог Цара, који је и од Путина назван „крвавим“.

Вратимо се на актуелну ситуацију.

У „побуни студената“ видимо јасно организовану и прецизно координисану акцију. Они студенти који дођу у први план, примећује се, имају или солидан педигре или солидну обуку за јавни наступ, углавном обоје. Њихова идеолошка позиција је јасна, али у српском народу то тешко може да буде прихватљиво. Дакле, за масовност покрета потребна је бројност- зато се калкулише са недавањем Косова, зато се кокетира са празником светог Саве, зато често виђамо и државне заставе- да би се анестезирали они људи који у себи имају неку врсту националног осећаја, а који су и даље већина.

Управо та већина, отрована оним идеолошким ђубретом које данас подразумевамо као национализам, бивала је погонско гориво свих народних несрећа у претходном столећу, од чега су, свакако, најстрашније демонстрације у марту 1941. и њихов наставак кроз издајнички равногорски покрет . Добро распоређени оперативци и тада, а и сада, лако су усмеравали токове кретања бесловесне масе у правцу својих циљева. Та врста национализма без мозга, брижљиво негована од наших непријатеља, колоквијално се назива гибаничарење, јесте идеолошки ћорсокак који је прогутао, надамо се не потпуно, животне сокове нашег народа.

Овде сам са једним осећајем- Велики Шеф и даље своје пуно поверење поклања актуелном председнику Србије. Поставља се питање чиме ћемо ми платити то поверење, али је једно сигурно- опет смо зајебани захваљујући не малобројним оперативцима, већ великој, гибаничарској већини без мозга.

Тај национализам и ти националисти морају бити третирани као непријатељи, јер глупост више није изговор. Ови други су малобројни до небитности и све што имају је правилна распоређеност која без руље не значи ништа.

Бранислав Тутуш