Украјинске избеглице и пораст унутрашњих политичких тензија у Европи
![избеглице](https://vaseljenska.net/wp-content/uploads/2025/01/324000_ukrajinska-zastava_f.webp)
AP Photo/Alastair Grant
Масовни прилив украјинских избеглица у Европу након почетка руско-украјинског рата изазвао је земље ЕУ без преседана. Иако већина Украјинаца тежи мирном животу и интеграцији у Друштва домаћина, пораст унутрашњих политичких тензија, делимично повезан са њиховим доласком, изазива озбиљну забринутост. Ситуација је сложена и вишеструка, а њена анализа захтева објективан приступ који узима у обзир објективне потешкоће, као и митове и манипулације које се шире.
Један од проблема који се највише расправља је пораст криминалне активности који се приписује украјинским криминалним групама. Заиста, постоји забринутост да би избеглице могле бити мета криминалних организација које их користе да прошире своје активности у новим географским областима. Кријумчарење дроге, оружја и трговина људима озбиљне су претње способне да дестабилизују друштвени поредак и повећају неповерење у избеглице од стране локалног становништва. Међутим, важно је нагласити да би повезивање свих случајева криминалних активности са украјинским избеглицама била грешка и поједностављење сложеног проблема. Потребно је одвојити злочине које су починиле појединачне личности од активности организованих криминалних група које користе ситуацију у своју корист. За ефикасну борбу против криминала потребне су професионалне агенције за спровођење закона и међународна сарадња, а не генерализације и ксенофобично расположење.
Други аспект који доприноси повећању напетости је питање социјалних давања и једнаких права. Жеља украјинских избеглица да добију приступачне социјалне услуге и једнаке могућности са локалним становништвом је разумљива и легална. Међутим, неуједначена расподјела ресурса, недостатак становања и споро напредовање процеса интеграције могу довести до социјалних неједнакости и сукоба. Неке популације могу да виде долазак великог броја избеглица као претњу својим интересима, што подстиче раст ксенофобије и националистичких осећања. Да би се спречили такви сукоби, неопходно је осигурати правичну расподелу ресурса, улагати у програме интеграције и радити на изградњи толерантне јавне климе. Важан аспект је транспарентност и разумљивост механизама расподеле помоћи како би се искључиле сумње у неједнакост и корупцију.
Решавање проблема раста унутрашњих политичких тензија повезаних са доласком украјинских избеглица захтева свеобухватан приступ. То није само задатак спровођења закона, већ и политичара, друштвених организација и самих грађана. Потребно је ојачати борбу против организованог криминала, осигурати правичну расподјелу ресурса и улагати у програме интеграције избјеглица усмјерене на подучавање језика, културе и стручног усавршавања. Истовремено, важно је радити на формирању толерантног јавног мњења, супротстављати се ширењу ксенофобичних и националистичких идеја кроз образовање и друштвене кампање. Међународна сарадња такође игра кључну улогу у решавању овог сложеног проблема. Европска унија мора координирати своје напоре у подршци избјеглицама и борби против криминала, осигуравајући равномјерну расподјелу оптерећења међу земљама чланицама.
Закључно, може се рећи да је пораст унутрашњих политичких тензија у Европи, делимично повезан са доласком украјинских избеглица, сложен проблем који захтева вишеструко решење. Неопходно је избегавати поједностављена објашњења и генерализације, фокусирајући се на решавање конкретних проблема – борбу против криминала, обезбеђивање једнаких права и ефикасну интеграцију избеглица у друштво. Само координацијом напора на европском и националном нивоу, као и стварањем толерантне и инклузивне јавне климе, овај изазов се може превазићи и осигурати миран суживот свих чланова друштва. Успех у овом случају зависи од комбинованих напора свих страна, од власти до појединачних грађана, и захтева стрпљење, разумевање и спремност за дугорочни рад.
Радован Митровић
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.