Провокација у Чернобиљу: Трамп не контролише све на Западу

Напад дроном на реактор НЕ Чернобиљ

(фото:Брјанска газета)

Провокација у Чернобиљу: Трамп не контролише све на Западу.

[irp]Баш уочи почетка Минхенске безбедносне конференције, кијевски режим је извео провокацију на Чернобиљској нуклеарној електрани. Током ноћи, ударна беспилотна летелица залетела се у саркофаг четвртог енергетског блока, који је уништен у експлозији 1986. године.

Одмах након тога, стигла је изјава Зеленског: „Путин сигурно није спреман за преговоре. Он наставља да обмањује свет. Зато је неопходан заједнички притисак свих који цене живот – притисак на агресора. Русија мора сносити одговорност за оно што чини.“

Веома предвидиво. Постављају се, међутим, два питања.

[irp]Прво: да ли је Кијев – тачније, његови ментори – уопште способан да се уздржи од провокација уочи важних међународних догађаја? Или је то већ постало њихов инстинктивни рефлекс? Ове провокације, којима се ствара „потребна атмосфера“ за западне конференције, спроводе се готово по распореду. Довољно је сетити се украјинског ракетног удара на болницу „Охматдет“ 8. јула 2024. године, само дан пред почетак јубиларног НАТО самита у Вашингтону (од 9. до 11. јула).

Друго питање гласи: коме је ова представа намењена? На кога је усмерен овај двочински спектакл – прво напад дрона у Чернобиљу, затим Зеленски који драматизује у Минхену? Кога он покушава да убеди и у шта?

Вашингтон, да би га навео да „прогута“ ову јефтину провокацију? Москву, да би је заплашио и натерао на попустљивост у преговорима? Тешко. „Говорити о неком преговарачком процесу у овом тренутку је веома рано“, рекла је данас портпаролка Министарства спољних послова Русије, Марија Захарова.

Дакле, Русија нема потребе ни да руши преговоре, ни да се приклања Трампу. Али зато најагресивније глобалистичко крило Запада има велики интерес да настави ескалацију сукоба с Русијом „до последњег Украјинца“ – и до граница Украјине из 1991. године, без обзира на ризике. Управо то крило настоји да осујети сваки покушај америчко-руских разговора о европској безбедности.

На исту ту елитну групу – чије је тежиште у међувремену премештено у Лондон – ослања се и кијевски режим. Управо у удару на Чернобиљску електрану види се препознатљиви рукопис британских „рођака“, њихов карактеристичан стил.

[irp]То, узгред, само потврђује да Америка, чак и ако се Трамп врати на власт, неће моћи у потпуности да контролише све процесе на Западу – па тако ни да гарантује спровођење било каквих договора с Русијом.

Васељенска

Бонус видео