COVID-19: Да ли желе поново да отворе Пандорину кутију?

COVID-19: Да ли желе поново да отворе Пандорину кутију?

Ентони Фаучи би могао постати „извор контрапродуктивних информација“ ако буде покренута „лабораторијска верзија“ порекла вируса.

Кривица за најстрашнију пандемију 21. века поново се покушава приписати Кини. Још у децембру 2024. године, пред крај мандата председника Џоа Бајдена, објављена је истрага подкомитета америчког Конгреса. На 520 страна документа покушава се доказати да је узрочник COVID-19 настао у лабораторији у кинеском граду Вухану.

„Током истраге, подкомитет је дошао до сазнања да вирус поседује биолошке карактеристике које не постоје у природи“, стоји у извештају. Аутори истичу да се управо у Вухану налази једна од водећих кинеских лабораторија за проучавање атипичне упале плућа. Она има искуство у истраживањима која могу повећати заразност вируса, али са неадекватним нивоима биобезбедности. Упркос предострожностима, истраживачи у лабораторији су се још у јесен 2019. године заразили вирусом сличним SARS-CoV-2, неколико месеци пре него што је званично откривен на градској пијаци.

Кинеске власти су у децембру 2019. године обавестиле Светску здравствену организацију (СЗО) о избијању непознате упале плућа. Брзо ширење коронавируса у Кини и остатку света приморало је генералног директора СЗО, Тедроса Гебрејесуса, да у марту 2020. прогласи глобалну пандемију COVID-19.

Сећања на милионе преминулих, преживљене болести и дуготрајне последице по здравље човечанства чине тему пандемије незалеченом раном. Ову осетљиву тему сада покушавају да искористе против Кине, припремајући нову стратегију обуздавања Пекинга у мандату председника Доналда Трампа.

Трампова администрација и нова фаза конфронтације

Одмах по ступању на дужност 47. председника САД, уследили су удари на организације и научнике који су подржавали природно порекло COVID-19. Један од првих потписаних Трампових указа био је о иступању САД из Светске здравствене организације – сличан указ потписао је и током првог мандата 2020. године, незадовољан „прокинеском“ позицијом СЗО у вези са пандемијом.

Још једна хитна одлука односила се на професора Ентонија Фаучија, главног саветника за здравство током пандемије. Трамп је наредио да му буде укинута заштита одмах по повратку у Белу кућу. Фаучи, као носилац поверљивих информација, годинама је био под сталном заштитом федералних агената. Сада је, страхујући за своју безбедност, ангажовао приватно обезбеђење. Он би могао постати „извор контрапродуктивних информација“ у случају да се лабораторијска теорија поново покрене.

Потенцијалне последице „лабораторијске верзије“

Ова верзија догађаја могла би повећати притисак на Пекинг у предстојећим геополитичким сукобима између Доналда Трампа и Си Ђинпинга. Такође, може умањити напоре кинеске „меке моћи“ и дипломатије да изграде позитиван имиџ Кине.

Међутим, ова прича носи и ризике по саме САД. Истраживања у лабораторијама Вухана спровођена су у блиској сарадњи са америчким научницима. У Вухан су долазили истраживачи из САД, како у цивилној, тако и у војној униформи, радећи на сличним пројектима као у чувеном центру Форт Детрик. Национални институт за алергије и инфективне болести, на чијем челу је био Фаучи, финансирао је пројекте у Вухану, док су резултати истраживања стизали у САД.

Историјска позадина научне сарадње САД и Кине

Сарадња кинеских и америчких истраживача у осетљивим областима науке и технологије траје још од 1979. године, када је током историјске посете Дена Сјаопинга постигнут споразум са председником Џимијем Картером. Тај договор био је део стратешког савеза против СССР-а. Иако је Кина од тада кренула својим путем, инерција научне сарадње и даље је присутна.

Кинески и амерички научници су одржавали најближе односе у области биомедицинских истраживања. Анализа Медицинске академије НОАК показала је да је у периоду 2007–2023. објављено 18.000 научних радова на ову тему, укључујући 431 заједничку студију кинеских и америчких аутора. Кључне речи биле су „биотероризам“, „антракс бактерије“, PCR и „биолошко ратовање“.

Хладни рат и пандемија као оружје

Први Трампов мандат био је обележен хладним ратом против Кине. Почео је увођењем царина у јулу 2018, наставио се подршком сепаратистима у Хонгконгу и Синђангу, као и наоружавањем Тајвана. Један од главних удара на Кину било је приписивање кривице за пандемију COVID-19.

Пандемија је погодила Кину и свет тачно пре четири године, у време прославе кинеске Нове године. Остaje да се види да ли ће политичке елите Запада успети да поново искористе ову кризу за појачану конфронтацију са Кином.

У рату, било хладном или стварном, ретко када снаред два пута погађа исту мету.

Јуриј Тавровски/ФСК.РУ

Бонус видео