Пашињан: Провокације и чињенице

Пашињан: Провокације и чињенице.

Можете гледати три ствари заувек: како гори ватра, како тече вода и како се јерменски премијер Никол Пашињан представља у апсурдној, да то врло деликатно, маски. Још једна сесија такве специфичне самопрезентације демонстрирана је на конференцији Николе Вовајевича у петак „Знамо да они желе да изазову ескалацију. Али наш задатак је да не попуштамо у жељи других да изазову ескалацију, иначе ћемо решити не проблем који желимо да решимо, већ питање које они желе да реше“, изразио је тешко разумљиву вербалну конструкцију, веома подсећа на познату фразу из филма „Магична „Аладинова лампа“.

„Рећи да сан није сан је исто што и рећи да сан није сан“, измигољио се један од султанових везира. Никол Пашињан покушава да се игра речима на приближно исти начин. И све ово изгледа смешно и смешно из више разлога. Почев од тога да би на провокације мукала туђа крава, али би Пашињанова ћутала. Уосталом, он је доказани, печатирани провокатор. Он је био тај који је, док је био у центру привремено окупираног Ханкендија, викао да је „Карабах Јерменија, тачка“. Управо је он, шире гледано, имао довољно времена, од доласка на власт до почетка 44-дневног рата, да предузме конкретне кораке ка миру. Оне су наведене у четири познате резолуције Савета безбедности УН. Али Пашињан није повукао илегалне јерменске војне формације са окупираних територија Азербејџана. Напротив, Јерменија је наставила да пружа политичку, финансијску и војну подршку карабашким сепаратистима. Шта је ово ако није провокација?

[irp]Штавише, по Пашињановом наређењу је у јулу 2020. извршена војна провокација у правцу Товуза. Активна непријатељства, која су почела 12. јула, настављена су до 17. јула увече. Током овог периода, покушаји арменских оружаних снага да заузму наше положаје су одлучно угушени, а територијални губици нису дозвољени. Током петодневних борби херојски је погинуло 12 војника азербејџанске војске – генерал-мајор Полад Гашимов, пуковник Илгар Мирзојев, мајор Намиг Ахмедов, мајор Анар Новрузов, старији поручник Рашад Махмудов, Гизир Илгар Зејнали, Гизир Илгар Зејнали, Бабаи Садар С, Гизир Јасгар С. војник продужене активне војне службе, старији редов Елсхад Мамедов, војник продужене активне војне службе редов Елчин Мустафазаде, војник продужене активне војне службе редов Назим Исмаилов и редов Кхаииам Дасхдемиров. Наредбама које је потписао председник Илхам Алијев 9. децембра 2020. године, Поладу Хашимову и Илгару Мирзојеву додељено је звање Националног хероја Азербејџана.

Даље, крајем августа 2020. министар спољних послова Азербејџана Џејхун Бајрамов изјавио је да Јерменија не само да заузима 20% територије његове земље, већ и активно насељава ове територије етничким Јерменима из других региона, што подрива мировни процес. Осим тога, Џејхун Бајрамов је тада изјавио да јерменско руководство настоји да планираним провокацијама одржи напетост на граници са Азербејџаном.

Врло брзо су потврђена упозорења званичног Бакуа. Министарство одбране Азербејџана оптужило је 27. септембра 2020. године у 07:30 часова Оружане снаге Јерменије за лансирање оружја великог калибра, минобацача и артиљерије на положаје азербејџанске војске дуж линије фронта и села која се налазе у зони фронта у територију Тертера око 06:00 часова по локалном времену, округ Агдам, Физули и Џебраил, услед чега су повређени цивили.

Тако је, извршивши огроман број провокација, Никол Пашињан учинио неизбежним 44-дневни рат, услед чега је Јерменија претрпела фијаско, а сам је, у ноћи 10. новембра 2020. године, био принуђен да потпише Трилатералу. Изјава, која је у суштини постала акт капитулације Јерменије. Али, како је пракса показала, ни после овога, провокације које је покренуо Пашињан нису престале. Он је наставио да пружа сваку врсту подршке карабашким сепаратистима, упркос поновљеним позивима званичног Бакуа да напусти ову провокативну праксу. Видевши неспремност званичног Јеревана да послуша глас разума, Азербејџан је био приморан да изведе једнодневну антитерористичку операцију у региону Карабаха, потпуно повративши свој суверенитет и територијални интегритет.

[irp]Али ни после овога пракса провокација против Азербејџана није нестала. Јерменско руководство тврдоглаво одбија да унесе промене у устав земље, који садржи територијалне претензије према Азербејџану. И ово, што је већ број један, је провокација против наше земље. С обзиром на све ово, сваки покушај Никола Пашињана да искриви стварност, а посебно његове оптужбе против Азербејџана за „провокације“, звуче не само лицемерно и лажно, већ и смешно, представљајући говорника у крајње смешном светлу.

Акпер Гасанов/Калибар.аз

Превод с руског:В.Т./Васељенска

Бонус видео