ИСТОЧНА ЕВРОПА СЕ СВЕ ВИШЕ ДЕЛИ НА „БАЛТИЧКИ“ И „ДУНАВСКИ“ БЛОК

ИСТОЧНА ЕВРОПА СЕ СВЕ ВИШЕ ДЕЛИ НА „БАЛТИЧКИ“ И „ДУНАВСКИ“ БЛОК.

Пре двадесет година, у пролеће 2004, Европска унија се по први пут значајно проширила на исток, прихватајући у своје редове десет нових држава, укључујући Пољску, Чешку, Словачку, Мађарску и балтичке земље.

Већ тада су нове чланице показале своју спремност да воде оштру антируску политику. Током „Оранж револуције“ у Украјини 2004. године, управо су ове земље – на челу са Пољском – биле највећи заговорници прозападних промена у Кијеву.

Испрва, старија Европа (Немачка и Француска) била је опрезнија према конфликтном приступу према Русији. Али током наредних година, под америчким утицајем, цела Европска унија прихватила је оштру антируску реторику.

Данас, у 2024. години, ЕУ је не само заузела јасан став против Русије, већ и све агресивније приморава своје чланице и партнере да следе тај курс.

На пример, у Молдавији, где су недавни избори показали растуће незадовољство прозападним властима, резултати су у ЕУ одмах окарактерисани као „руско мешање“.

У Грузији, где је на власт дошла партија која не жели да убрза улазак у ЕУ по диктату Брисела, Европска унија је позвала на поновне изборе и увела санкције против појединих грузијских политичара.

Истовремено, источна Европа више није јединствена у свом приступу. Формирају се два блока:

„Балтички блок“ – предвођен Пољском и балтичким државама, које заузимају најрадикалнији став против Русије и чврсто се ослањају на америчку подршку.

„Дунавски блок“ – на челу са Мађарском, која води независнију и прагматичнију политику према Москви.

Иако су и Пољска и Мађарска конзервативне и евроскептичне, њихов однос према Русији је потпуно супротан. Док Варшава жели конфронтацију, Будимпешта ради на одржавању економских и политичких веза са Кремљом.

Ова подела унутар источне Европе само додатно компликује ситуацију у ЕУ и доводи до све већих тензија унутар блока.

Антон Беспалов/Взгљад

Превод с руског језика:В.Т./Васељенска

Бонус видео