Лабудовић: Опрости, оче, згријешили смо

0

(фото:ИН4С)

Лабудовић: Опрости, оче, згријешили смо.

Још у уџбеницима за основну школу, у којима се први пут помиње, Растко Немањић, син, принц и брат, означен је двоструком улогом у историји Срба. На једној страни, државник, дипломата и измиритељ посвађане и наследним грабежом оптерећене породице, а на другој, борац и у неку руку творац аутокефалне Српке православне цркве – ДУХОВНИ ОТАЦ СРПСКОГ НАРОДА.
Та дуалност Његове природе и улоге улавном је била уџбеничка, а она Његова страна која му је зазвијек одредила мјесто међу Србима била је и остаје његова духовност, борба за утемељење православља и највиших домета хришћанске вјере. То га је, не само у канону Српске цркве већ и српском народу уопште, дигло на највиши могући ниво, ниво свеца. Свети Сава је тако постао више од имена и титуле, постао је симбол и директна веза Срба са Небом. Ту везу нијесу могли да прекину ни  Турци спаљивањем његових моштију на Врачару, јер Светац је одавно већ био небески анђео.

Прочитајте још:  Како је Хрватска спречила Србина да купи „Краш“
Просветитељска мисија коју је обављао за земаљског живота Светог Саву је увела у српске школе и учинила га заштитним знаком и славом тих храмова знања, државним и народним празником за дуго времена. А онда је, као и СПЦ у цјелини, и Свети Сава полако истиснут из јавног и образовног простора и за све вријеме комунистичке и социјлистичке власти био је само једна од значајнијих историјских личности којима је у уџбеницима посвећивано једна до двије странице. Демократизација српског друштвеног и државног простора поново је Светог Саву вратила у школе, уџбенике, у светосавско славље и обиљежавање. На жалост, на кратко.

Свети би, да којим случајем васкрсне, данас опет затекао на крв и нож посвађану браћу. Умјесто на свечаности Њему у част, ђаци и студенти су данас на улицама. И не само на улицама, јер синоћ су неки од њих, као хорда  варвара, упали у једну од најзнчајниних српских просветитељских институција, Матицу Српску, и растурили скуп Њему посвћен. Његов дан се широм Србије (ни Црна Гора не заостаје) преселио на Аутокоманду, на улице, тргове, мостове, и умјесто химне у Његову славу, углавном се звижди, пљује и псује. Умјесто благослова и помирења, пламте огњеви мржње, исти они огњеви који су спалили Његове свете мошти, с тим да то данас нијесу огњеви душмана већ Његовог обезнањеног и обестрвљеног народа. Народа који није у стању да макар на Његов дан застане, размисли и покуша да сагледа куда нас све ово води.

Нормално је и подразумијева се да се у нормалним демократским друштвима народ, фиктивно и стварно, дијели на оне који подржавају власт, оне који су уз опозицију и оне којима га је баш евентуално и за једне и за друге. Такође је нормално да се у тим друштвима одвија непрестана, политичка и демократским средствима вођена борба и надгорњавање. Али, подвлачим, то важи за нормална и сазрела друштва којих ми, на жалост, још увијек нијесмо достојни. Јер, у тим и таквим дрштвима постоје вриједности, датуми и личности неспорни и једнима и другима. А ако је и за кога у дугој српској историји „између клања и орања” било неспорне личности онда је то био, и требало би да је и данас, Свети Сава. Јер, Отац, нарочито духовни, се не дијели, не присваја и не одбацује, Отац се слави и поштује.

Прочитајте још:  Милош Јовановић, нова НАДА Србије мучене
Данас, у сумрак овог светог дана, док школе, факултети, позоришта и установе културе тону у мрак безнађа, лудила и дивљаштва, поставља се питање: чији је Свети Сава? Јер, ако није наш, а то „наш” подразумијева све нас без остатка, онда није ничији. Светац је свој живот, земаљски и духовни, посветио мирењу, и бојим се да нас данас, овако завађене и у крв огрезле, уопште не би препознао. А ако није „наш” онако како и приличи Оцу, онда ни ми нијесмо Његови и не заслужујемо ни име да му поменемо. Чак су у једном од најкрвавијих сукоба у људској историји, у Првом великом рату, њемачки и енглески војници самоиницијаивно одложили оружје, изашли из ровова и пошли једни другима у загрљај Божић да честитају, а онда опет наставили да се убијају. Нас и наше лудило данас ни Свети Сава није успио да, макар на трен, заустави и измири. Оче, опрости нам, не знамо шта чинимо!

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

И да се раумијемо, ово није злочин и гријех према Њему и Његовом мјесту у нашој историји, вјери и култури. Његова светост је недодирљива, неупитна и недостижна за блато којим ми ружимо наша лица. Ово је неопростив гријех према нама, нашој и будућности наше дјеце. Јер онај који пљуне на сопствени образ, част, људско и национално достојанство, сам себи намиче воловски јарам ропства и понижења. И то више нема никакве везе са Њим.

Опрости нам Оче, згријешили смо. Много смо згријешили.

Емило Лабудовић/СрпскаРТВ

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *