Љубичановић поднео оставку на место члана Управног одбора Адвокатске коморе Србије

Адвокат Драгослав Љубичановић писменим путем поднео је оставку на место члана Управног одбора Адвокатске коморе Србије (АКС). У својој изјави, коју је упутио колегама, Љубичановић је истакао да је одлука Скупштине АКС била у супротности са предлогом Управног одбора, што га је довело у ситуацију да би морао да спроводи одлуке са којима се не слаже.

„Уважене колеге, подносим оставку на место члана УО АКС. Скупштина АКС је одбила предлог УО АКС, те сам ја сада дужан да спроводим одлуке са којима се не слажем“, навео је Љубичановић у свом писму.

Он је посебно нагласио да су одлуке Скупштине АКС донете на основу разлога који, по његовом мишљењу, нису у складу са интересима адвокатске заједнице. Додао је да је свој мандат добио захваљујући адвокатима Адвокатске коморе Београда (АКБ) и да је у свом раду поступао по својој савести.

„Ако моја воља, као израз моје савести, није оно чиме се руководим у свом мандату, онда сам принуђен да поднесем оставку. Не желим да у свом раду будем условљен нечим са чиме се не могу сагласити“, поручио је Љубичановић.

Закључио је да је питање исправности одлука које је донела Скупштина ствар демократске расправе, али да се оно не сме решавати скривањем иза студената и друштвене инерције, која је, како каже, присутна и у адвокатури.

Његово саопштење преносимо у целости:

„Уважене колеге, подносим оставку на место члана УО АКС. Скупштина АКС је одбила предлог УО АКС, те сам ја сада дужан да спроводим одлуке са којима се не слажем. Одлуке Скупштине АКС су такве какве су, руковођене оним разлозима који немају везе са нашим интересима како то сагледава овај УО. Свој мандат дугујем адвокатима АКБ и то сам радио како најбоље знам, али ако моја воља, као израз моје савести, није оно чиме се руководим у свом мандату, онда сам принуђен да поднесем оставку. Не желим да у свом раду будем условљен нечим са чиме се не могу сагласити. Да ли сам у праву ја или колеге које чине скупштину, треба да буде разрешено на демократски начин, а не скривањем иза студената и једне друштвене инерције која је неспорно присутна и у адвокатури.“

Драгослав Љубичановић, адвокат

Васељенска