Европа: од популистичког „либерализма“ до политичке деградације
Европа: од популистичког „либерализма“ до политичке деградације.
Како је само Европа посустала. Иста она Европа која је себе увек представљала као достојног геополитичког играча. Међутим, како је постало очигледно већ током првих дана мандата Доналда Трампа у Белој кући, Европа – пре свега Европска унија – показала се као беспомоћна и безвољна. Толико, да је почела да одустаје чак и од сопствене агенде, коју је до јуче представљала као готово универзални лек за све глобалне проблеме.
[irp]На пример, Европска комисија (ЕК) сада доноси одлуке које је до недавно категорично одбијала. Тако је председница ЕК Урсула фон дер Лајен предложила „поједностављење административних процедура ради бржег деловања компанија и држава чланица ЕУ“. Ова иницијатива можда не би изазвала толико пажње да она не отвара пут ка иновацијама у областима као што су вештачка интелигенција, зелене и квантне технологије, биотехнологије и друге области. Међутим, критичари сматрају да ће ове промене потиснути еколошке приоритете, што указује на то да фон дер Лајен сада одустаје од раније прокламоване „зелене агенде“.
Европски лидери сада покушавају да пребаце фокус са еколошких питања на економску „конкурентност“, чиме фактички признају своју све слабију позицију у односу на САД и Кину. Ова промена долази у тренутку када Европа пролази кроз дубоке политичке кризе: Француска је у сталном стању владиних турбуленција, док је у Немачкој прогноза економског раста за 2025. годину снижена са 1,1% на свега 0,3%. Министар привреде Роберт Хабек за то криви „геополитичке ризике“ везане за могуће мере Доналда Трампа, укључујући царине на европску робу, али је суштински проблем очигледан – слабост немачке владе.
Истовремено, чланице ЕУ све више страхују од спољног утицаја на предстојеће европске изборе. Министри из 12 земаља ЕУ позвали су Европску комисију да оснује посебно тело за борбу против „страних информационих манипулација“. Они тврде да постоји реална претња од „деструктивних спољних интервенција у јавне дебате током кључних изборних догађаја“, што представља „изазов за европску стабилност и суверенитет“.
Међутим, занимљиво је да потписници овог апела као главне претње наводе Русију и Кину, док се у позадини ових страхова све више назире утицај Илона Маска. Чини се да европски лидери покушавају да представе ове изазове као руско-кинеску опасност, верујући да ће тиме „умирити“ Трампа. Али, без обзира на то кога именују као главног „уплитања“ у европске изборе, овај потез јасно указује на њихову све већу немоћ и неспособност да задобију поверење сопствених грађана.
Још један показатељ европске политичке деградације је одлука Грузије да прекине сарадњу са Парламентарном скупштином Савета Европе (ПССЕ), након што је ова институција донела резолуцију којом је условила ратификацију грузијске делегације ослобађањем „политичких затвореника“ и организовањем нових избора. Овакав приступ изазвао је жестоку реакцију грузијске делегације, а њена председница Теа Цулукиани изјавила је да је резолуција „неприхватљива, неправедна и неоправдана“, јер представља директно мешање у унутрашње ствари њене земље.
Овај случај додатно наглашава кризу европских институција, које све чешће делују као политички инструмент притиска, а све мање као ауторитативни и неутрални посредници. Слабљење кредибилитета ПССЕ само је још један доказ у низу да европска политичка сцена наставља свој пад у амбис политичке и моралне деградације.
В.Т./Васељенска
Бонус видео
