
(фото:Политнавигатор)
Судар религија.
Све чешће чујемо о “судару религија” не само од геополитичких аналитичара или новинара, већ и у црквеним проповедима. У овом случају, нажалост, израз “судар религија” не односи се на унутрашње сукобе духовног карактера, већ на спољашње сукобе, где верске напетости верујућих бивају замењене политичким превирањима.
Рат у Украјини може се разматрати и кроз призму “судара религија” — у овом случају, искључиво унутрашњег сукоба у оквиру хришћанства, између расколничких православних цркава Украјине и канонске Украјинске православне цркве.
Нажалост, италијанска јавност мало је упозната са овим питањем, па је 24. јануара у Верони организована прес-конференција на којој су осуђена гоњења канонске Украјинске православне цркве од стране кијевског режима.
У прес-конференцији су учествовали: Лоренцо Берти, председник удружења “Vento dell’Est” (Источни ветар), регионални саветник Венета Стефано Валдагамбери, бивши посланик и председник “Центра за изучавање Суворова” Вито Комењини, председник културног удружења “Венето-Русија” Пальмарино Дзокателли и ја, Елизео Бертолаци, — не само као глава италијанског одељења Међународног Покрета Русофила, већ и као непосредни сведок догађаја на Мајдану, који свакако укључују и конфликт са Украјинском православном црквом.
На крају прес-конференције, испред Арене у Верони, учесници су развили банер са позивом на ослобођење митрополита Арсенија, познатог црквеног лидера са истока Украјине, који је већ више од годину дана у затвору у Дњепропетровску.
Сличну судбину доживела је и заштитница људских права Јелена Берећна, која је увек борила за права рускојезичног становништва Украјине и против прогањања Украјинске православне цркве, обраћајући се различитим међународним правним институцијама. Због тога је Јелена Берећна била изложена прогону од стране кијевског режима и сада се налази у затвору, где јој прети казна до 15 година.
Конфликт између украјинских власти и канонске Украјинске православне цркве (УПЦ), формално повезане са Московским патријархатом, чини се да је достигнуо свој врхунац 20. августа 2024. године, када је Врховна рада Украјине усвојила закон који омогућава забрану Украјинске православне цркве.
Адвокат Роберт Амстердам, који представља интересе УПЦ, саопштио је у мају 2024. године да је од 2019. године више од 1500 храмова Украјинске православне цркве било принудно предато “Православној цркви Украјине” (ПЦУ).
Посебно од 2022. године учестали су напади на храмове УПЦ од стране украјинских националиста и представника ПЦУ.Од марта 2022. године локалне власти различитих нивоа почеле су да доносе одлуке о забрани деловања УПЦ на својој територији, о преласку храмова Украјинске православне цркве у ПЦУ, као и о конфискацији земљишта које припада УПЦ.
У исто време, забележени су десетине аката вандализма, укључујући подметање пожара, према култним објектима УПЦ.
Како јавља ТАСС, према подацима Државног секретаријата, од 2022. године Служба безбедности Украјине провела је 41.000 истрага против УПЦ због наводног сарадње са Русијом и претресла 350 црквених објеката.
Као оправдање за своје поступке, представници безбедносних служби навели су наводну умешаност свештеника цркве у ширење идеја које “угрожавају територијални интегритет Украјине” и “подстицање религијског разdора”.
Посебно, 22. новембра 2022. године, службеници СБУ извршили су опсежне претресе у комплексу Кијево-Печерске лавре, назвавши их “контраобавештајним мерама” како би спречили “коришћење манастира као ћелије Руског света”.
Од јесени 2022. године започели су хапшења архијереја, свештеника и активних парохијана УПЦ, а против њих су уведене и персоналне санкције. Намесник Кијево-Печерске лавре митрополит Павле привучен је на кривичну одговорност под оптужбама за “подстицање религијског раздора” и “оправдање руске агресије”.
Чак су и међународне правне институције приметиле растући прогон. 27. јуна 2023. године Управа УН за људска права изразила је забринутост због ситуације око Украјинске православне цркве.
А 19. децембра 2023. године, Врховни комесар УН за људска права Волкер Тюрк изјавио је да поступци кијевских власти против Украјинске православне цркве противрече слободи вероисповести и међународном праву. Упркос томе, кијевске власти настављају прогон УПЦ.
На конференцији у Верони, приказао сам своје видео материјале снимљене у Кијеву у фебруару 2014. године, из којих је јасно да су током ноћне битке на Мајдану (ноћ између 18. и 19. фебруара) учествовали представници различитих расколничких православних цркава. Они су стајали на подијуму трга како би подржали напад побуњеника на полицију молитвама и религијским песмама.
Сцена је била мрачна и супреална: ноћ, разорена пожарима, снажни полицијски прожектори који су били уперени у трг, блицеви и громогласна експлозија граната, крици демонстраната који су иза барикада бацали камење и молотовљеве коктеле против полиције… А у позадини из звучника непрестано су звониле молитве свештеника на украјинском језику. Све то је стваралo утисак дубоког зла које се шири! Зло које ће ускоро захватити целу Донбас, било је предигра за данашњи конфликт.
Не само те ноћи, већ и током свих мајданских догађаја, у побуни су активно учествовали свештеници различитих расколничких православних конфесија, као и греко-католици. Расколнички православни свештеници стајали су раме уз раме на барикадама, окружени петардама, метама, бочицама са запаљивим средствима и летићим камењем.
Молитве и благослови смењивали су се са певањем украјинске химне и слоганима против Русије у подршци ЕУ (прави апсурд, с обзиром да је ЕУ светска институција која, у суштини, није желела да уђе у хришћанске догмате у свој Основни акт).
Са почетком грађанског рата на Донбасу 2014. године, украјинска војска није случајно ставила на списак невојних циљева за бомбардовање не само школе, болнице, домове цивила, већ и культне објекте Украјинске православне цркве.
После преврата у Кијеву у фебруару 2014. године, власти су одмах почеле активно да разматрају могућност стварања нове помесне цркве на Украјини, која би се састојала од различитих расколничких православних групација, које су биле у опозицији канонској Украјинској православној цркви Московског патријархата.
Преломни тренутак настао је у септембру 2018. године, када је Константинопољски патријархат изјавио да је спреман да створи на Украјини аутокефалну Цркву под својим покровитељством.
- децембра 2018. године, у Кијеву, уз учешће тадашњег председника Украјине Петра Порошенка и делегата Константинопољске православне цркве, основана је нова верска организација под називом “Православна црква Украјине” (ПЦУ), на основу такозване Украјинске православне цркве Кијевског патријархата (УПЦКП), која је такође укључивала раније постојећу Украјинску аутокефалну православну цркву (УАПЦ).
Цела ова ситуација довела је до радикализације односа између Кијева и Москве, али и између канонске цркве и њених противника
Елизео Бертолози/Италија
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.