И то се догађа: Пензионерка из Србије добила Хрватску на суду

И то се догађа: Пензионерка из Србије добила Хрватску на суду.

Ана П. из Апатина управо је постала власница више од три милиона квадратних метара земљишта у селу Мекињар на подручју општине Удбине у Лици те ће ускоро у земљишним књигама уз парцеле бити уписано њено име, умјесто Републике Хрватске.

Ако, наравно, виши суд потврди одлуку Општинског суда у Госпићу, који је тако одлучио по њеној тужби. У том случају држава ће јој, осим „преписа“ силних квадрата земљишта, морати исплатити и више од 2.000 евра судских трошкова.

Тужбу против Републике Хрватске пензионерка је поднела 10. априла прошле године наводећи да се Република Хрватска води уписана на земљи која јој припада наследством. Реч је о неколико мањих парцела, на којој је и кућа, те пашњак површине 3.072.127 квадратних метара који се наставља на те парцеле.

Тврди да је то наследила од покојног супруга Милана који је 2022. године умро у старости од 75 година, а он је то раније наследио од својих родитеља Момчила и Боје. Наводи да је поседовање тих некретнина било несметано више до 150 година, те да све те парцеле заправо чине целину с кућом и окућницом у којој је рођен њен супруг.

За потребе поступка ангажовала је геодета који је сачинио геодетски елаборат, а она је то Републици Хрватској доставила тражећи да јој се имовина призна мирним решавањем спора. Међутим, Државно тужилаштво ју је одбило па је поднела тужбу, сматрајући да је имовину стекла по наслеђу, односно неометаном уживању током дужег временског периода.

У тужилаштву кажу да су је одбили зато што није доставила доказе којима се утврђују одлучне чињенице, па је суду предложено да без рочишта одбаци њену тужбу. Али поступак је покренут, спроведен је доказни поступак, као и увиђај на месту догађаја, саслушане су три сведокиње, редом бивше становнице села. Оне су дале исказ у корист тужиље, наводећи како је кућу на предметној парцели саградио свекар тужиље Момчило, те да је градња завршена пре почетка такозваног Домовинског рата 1991. године.

Каже и да је чула из прича да су Момчилови дедови и прадедови живелу у селу, а да је након Момчила све наследио његов син Милан, који је уздржавао родитеље до њихове смрти. Држали су краве, овце и коње, те су користили све те пашњаке.

„Шумарство и држава нису тамо долазиле јер ништа није било њихово“, рекла је сведок Љуба Т., што су потврдиле и друге две сведокиње наводећи како су сви у селу знали да то имање припада тој породици и да су на поседу барем 100 година, као и да држава има своју земљу која се налази неколико километара даље.

Пресуђујући у њену корист, Општински суд у Госпићу је утврдио како је тужитељка морала да докаже да је путем својих предака била у непрекинутом поседу некретнина од 6. априла 1941. године, с обзиром да се радило о парцелама у друштвеном власништву, те да је у томе на крају и успела.

„Суд је након утврђивања стварног стања на лицу места у присуству геодетског вештака и саслушања сведока, чији су искази подударни, логични и уверљиви, утврдио да је тужбени захтев тужиље у целости основан јер је неспорно утврђено да су пуномоћници тужиље и она сама у самосталном и несметаном поседу предметних некретнина више од 100 година, док тужена није доказала непоштење на страни тужиље и њених правних предака, да би они као де факто власници некретнина посумњали да им ове некретнине не припадају јер нису били ометани нити им је неко оспоравао право на посед“, образложио је Општински суд у Госпићу у својој неправоснажној пресуди.

Јутарњи лист

Бонус видео