Професор ФДУ Иван Меденица: Протести не могу остати студентски, морају се политички артикулисати!

Студентски покрет произвео је тектонске поремећаје у друштву и представља јединствени феномен у светским оквирима, оцењује у интервјуу ФоНету професор ФДУ Иван Меденица, али не верује да режим може да падне само студентским протестима, без политичке артикулације.

Како је оценио у серијалу Квака 23, протести се шире и појачавају, па је сада кључно питање како они могу да постану замајац ширих друштвених промена.

Питање од милион долара је како се од испуњавања студентских захтева долази до стварања политичког фронта који би могао да иницира шире, свеобухватније и дубље друштвене промене, објаснио је Меденица.

Према његовим речима, студенти се ограђују од политике, партијскух злоупотреба и манипулација, али оно што њихови захтеви подразумевају јесте политика и то је парадокс у којем се студентски протест налази.

То је зачарани круг у који треба ступати врло деликатно да се не би направила нека штета, нагласио је Меденица, који сматра да неприхватиљвим што је опозиција у овом тренутку толико невидљива.

Како је рекао, опозиција има аргумент да не жели да угрози чистоту и невиност студентског покрета, који је анимирао и подигао на ноге велики број грађана, али би од тачке до које су студенти дошли морала да крене даље у политичку борбу.

Не знам како политичка енергија и политичка реалност, који су створени протестима студентима, хтели то они или не, може да се преточи у политичку борбу, ако не кроз неки облик политичког организовања, нагласио је Меденица.

Он не пледира да студенти треба да покрећу партије, само хоће да се врло јасно стави на сто питање „како ти сад можеш политички да делујеш у демократији, а да се не организујеш на неки партијски начин“.

Обарање режима није могуће без обједињене опозиције, која би морала да буде проактивнија у деловању, „а не да се заклања иза тога да чува невиност студентског протеста, па их нема скоро нигде на јавној сцени“, оценио је Меденица.

Он апсолутно може да разуме став опозиције да под оваквим условима не треба излазити на изборе, али истиче да би требало да има краткорочне и дугорочне планове.

Значи, правите краткорочне планове, немојте на изборе под оваквим околностима, али имајте дугорочне планове како да се дође до фер избора, објаснио је Меденица.

Упитан о ставу власти да су студентски захтеви испуњени, он је одговорио да власт спинује и истакао професори имају поререње у процене студената.

Не мешајући се и не патронизујући, покушавамо да им помогнемо саветима стручњака из експертских радних група, који веома детаљно процењују испуњеност студентских захтева, прецизирао је Меденица, који сматра да су потребни велика пажња и концентрација да би се брижљиво премерило до које мере су захтеви испуњени.

Он нема поверења у дијалог са властима и парафразира принципијелан и јасан одговор Ректорског колегијума, који је поручио да нема шта да преговара док студентски захтеви не буду испуњени..

Ти захтеви више нису само студентски, него целе академске заједнице, истакао је Меденица, уверен да истрага грађевинске и финансијске документације о реконструкцији новодсадске железничке станице неће моћи да прође без политичких и правних консеквенци у врху власти.

Упитан о учесталим нападима власти на глумце, људе из културе и јавне лилности, он је подсетио да су глумци иначе веома друштвено активни и да је често важно имати њихову подршку, јер су популарни и грађани се лако са њима идентификују.

„Дужност неке, хајде да је назовемо елите, јесте да критички мисли својом главом“, истакао је Меденица и предочио да власт ствара фаму и димну завесу да би уметници требало да се баве само уметношћу, а не и светом у којем живе.

Он мисли да 21. век неће бити изгубљен, уколико протести не буду дали очекивани резултат, али поручује да су потребни памет, снага и добра организација да би они били капитализовани и изнедрили нову платформу која може да буде актер будућих политичких догађаја.

Скептичан је да је могуће направити изборну листу 250 кандидата за парламент коју би чинили само студенти и њихови наставници, али мисли да би, уз сву могућу резерву, требало подржати онај део студентске популације која жели да се политички активира.

Студенти би, „као један свеобухватни кровни кишобран и покрет, могли да кажу да и даље немају жељу да се директно политички и партијски активирају, али да немају ништа против оних колега који то хоће до мере док не изневере њихове базичне захтеве од којих су сви на старту кренули“, рекао је Меденица.

Упитан да ли је могућ повраћај у стање пре пада надстрешнице у Новом Саду, он је одговорио да није и истакао да је у друштву генерално нестао страх, али и да би из блокада и нових начина организовања, попут студентских пленума, могли да „црпимо неки легат за будућност“.

Дошли смо до ослобађања од страха, веће солидарности и емпатије међу људима, што може да буде залог за хармоничније облике организовања у друштву, мисли је Меденица.

Он је назвао депримирајућим однос Европе према догађајима у Србији и објаснио да је било потребно много времена и труда да би се анимирали и огласили медији, академска и уметничка заједница у иностранству.

Према његовој оцени, протеких неколико недеља та медијска блокада се ипак разбија, али је очигледно да режим још има подршку из Брисела и других западних центара моћи.

Јасно је да су медијске слободе, људска права и правна држава, дакле све оно што су наши захтеви, за Европску унију (ЕУ) у овом тренутку мањи приоритет него неки њихови озбиљнији интереси, као што су Косово, литијум или санкције Нафтној индустрији Србије, указао је Меденица.

Свестан да је тешко да то неће утицати на евроскептицизам, он је поручио да, ипак, не треба стварати отпор према ЕУ.

Колико год у овом тренутку не била на нашој страни или водила контраверзну политику, она нам пружа најбољи за сада познати оквир да Србија, ако ништа друго, постане правна држава, образложио је Меденица.

Он не верује да ће власт силом бранити своју позицију, али признаје да то страх из њега проговара, јер не жели да дође до тога.

На крају, ово ће бити један херојски чин, али сада играмо прво полувреме, док ће се одлуке доносити у другом полувремену, када се и у Србији и у односу са међународном заједницом буду стекли услови за фер изборе, рекао је Меденица, који не верује да та утакмица може да се заврши ове године.

ФоНет