Стравично сведочење заточеника „Лоре“: Вадили су очи, секли уши и полни орган!

ВЕСЕЛИН БОЈОВИЋ, ЗАТОЧЕНИК „ЛОРЕ“: Вадили су очи, секли уши и полни орган!

[irp]Априла 1992. године у Габели код Чапљине у Босни и Херцеговини (БиХ) ухапшен је тада 19-годишњи војник Југословенске народне армије (ЈНА) Веселин Бојовић из Жабљака.

Он је са још 11 ухапшених припадника војске пребачен у сплитски логор „Лора“ у Хрватској, где је четири месеца провео у блоку Б.

[irp]Разговор који је са Бојовићем снимљен у петак, емитован је вечерас у емисији Недјеља у ретровизору на Телевизији Вијести.

„То је страва и ужас, ко није проживио Лору, не може да зна шта се све издешавало тамо. Хаос. Борба за живот. Смрт. У тим тренуцима је боља смрт била. Није човеку било ни до шта, само да прекрати муке. Молили су људи да их убију, да им прекрате муке. Највише су се иживљавали ови што дођу са ратишта, њихови напију се, дођу, доведу их, по целу ноћ бију, млате. Онда стражари, овај Томо Дуић, он је мене највише малтретирао, не што сам Црногорац, што ме мрзео не знам. У несвест паднем, па повраћам. Хидрантом су нас купали, изводе у круг, обаљује те хидрантом. Построје нас, окрену ка зиду голе,“ рекао је Бојовић.

[irp]На питање да ли је тачно да је пролазио мучење струјом, рекао је да јесте.

„То је индукција, телефон импровизовани направе, свежу за прст, полију водом ноге и заврти. То је падање у несвест. То су најжешћи болови. Да се јавим кући на телефон каже, одведе те у просторију,“ ужас, казао је Бојовић.

У суседном логорском блоку Ц, према сведочењу преживјлих логораша, заробљеници су били подвргнути најсуровијем физичком и психичком мучењу. Тамо су били смештени припадници никшићко-шавничке групе који логор нијесу преживели.

[irp]На питање шта зна о томе казао је да су ту били највиши јауци и вриска.

„Ја сам по причи Луке Аџића, он је био са њима, чуо сам кад су доведени, тад су били највиши јауци, туча и вриска из блока Ц. Мислим да су две, три ноћи ту били, да су их држали. Лука ми је рекао да су из Шавника момци. Он је рекао и да је неке познавао. У ћелији је био с њима. Причао ми је шта су им све радили,“ казао је Бојовић.

[irp]На питање шта му је испричао покојни Лука Аџић, Бојовић је казао да су једном извадили око, једном уво, да су једном одсекли полни орган.

„То сам видио и ја кад сам рибао ходник и ве-це у блоку Ц. Одвели су нас двојицу те смо то рибали и познао сам нагласак наших људи – ‘убиј ме, не мучи ме, молим те, дај ми мало воде’. Трећу ноћ мислим да није више ништа. Ја сам се распитивао, стражар је рекао, нема више, твоји су земљаци у хладњачи,“ казао је Бојовић.

[irp]Лука Аџић је преминуо годину дана након „Лоре“ од последица мучења.

„Он је био у тешком психичком и физичком стању. Он је добио батина и батина“, рекао је Бојовић.

На питање да ли би данас препознао своје мучитеље и кога се највише сећа, рекао је да су то Томо Дуић, Емилије Бунгур и Ботић.

„Они су највише малтретирали људе,“ казао је Бојовић.

Међу мучитељима је била и жена.

„Тања, Томова супруга, девојка. Она је наше људе била, мене стварно није. Поздрављао сам, певао, морао сам. Резервисте, Луку и Жарковића је малтретирала, гледао сам својим очима. Лука је морао и ципеле да јој лиже. Стане штиклом на руку и каже лижи. Стари Дувњак из Ливна је био са нама, 72 године. Наспу сапуницу у лавор и шампон, она саспе и мора да пије. Натера старог човека од 72 године,“ рекао је Бојовић.

[irp]Пре отприлике 12 година, дао је изјаву о заробљеништву у „Лори“ Специјалном тужилаштву у Подгорици.

На питање шта му је тада рекла специјална тужитељка Лидија Вукчевић, Бојовић је рекао: „Лидија Вукчевић, тада ми је дословно рекла да ће видети али тешко. Дао сам исказ. Најпре се понашала, прво ме прихватила, мало као са стране, неким питањима ‘када сам ја осуђен’. Кад сам скочио да идем преко врата, она је рекла молим те врати се. Нисам ја окривљен. Зашто ме пробада тим питањем?“

На питање шта га је питала, он је рекао: „Знате Бојовићу како је то тешко па и ови су чинили зверства, наши. Дао сам исказ. Послије два, три месеца, ништа. Контактирао. Да би она мени написмено рекла, тешка је сарадња са хрватским тужилаштвима, то тешко иде, треба да се иде по Хрватској, дословно, малтене ништа.“

[irp]И од тада ништа до позива који је добио у четвртак.

„Ништа до јучерашњег позива Специјалног тужилаштва које ме позива, 13. фебруара у 12 сати да се јавим“, казао је Бојовић.

[irp]На питање да ли му то даје наду да ће правда у овом случају бити расветљена, одговорио је потврдно.

„Ипак сам ја активни војник, једини из Црне Горе који је живи сведок који могу нешто да помогнем, док сам још у свести“, рекао је Бојовић

[irp]На питање шта би њему била сатисфакција, рекао је да га позову, саслушају.

„То ме боли. Имам два студента. Мало лекарске заштите. Слабо више могу да радим. Да деци нешто оставим мало“, рекао је Бојовић.

[irp]На питање је ли осетио да је његова држава уз њега, одговорио је да није.

„Свуд су ми врата била затворена“, рекао је Бојовић.

Вијести.ме

Бонус видео