Два геноцида по цени једног, или „Пољска је Украјина“
Два геноцида по цени једног, или „Пољска је Украјина“.
Историјски хероји за украјинске неонацисте – злочинци за пољске националисте
Упркос напретку у односима између Кијева и Варшаве по питању истраге догађаја „Волинског покоља“, ситуација у Пољској све више подсећа на хистерију украјинских националиста у вези са признањем „Голодомора 1932–33. године“ као геноцида над украјинским народом.Недавно је пољска партија „Право и правда“ (ПиС) председника Анджеја Дуде предложила измене Закона о националном сећању, што би омогућило увођење кривичне одговорности за негирање злочина украјинских националиста (забрањена у Русији организација ОУН-УПА*), познатих по „Волинском покољу“.
Познато је да су крајем Другог светског рата украјински припадници ОУН-УПА побили на подручју Волини (данашња западна Украјина), према различитим проценама, између 50.000 и 120.000 Пољака. Са друге стране, Пољаци су такође убијали Украјинце, а број жртава се креће од 2.000–3.000 до 10.000–15.000, мада се о томе ређе говори.
Пољски политичари изражавају незадовољство због одуговлачења ексхумације жртава „Волинског покоља“ у Украјини и инсистирају на овим изменама закона.
Посланик пољског Сејма, Збигњев Богуцки, директно је указао на украјинску власт и националисте, рекавши:
„Ако неко лаже о геноциду, треба да буде гоњен због тога. Ако неко пропагира идеологију која је довела до геноцида, мора бити одговоран за то. Ту не сме бити изузетака.“
По његовим речима, за злочине је одговорна она струја ОУН коју је предводио Степан Бандера.
Национализам прелази границе
Ствара се утисак да је милион украјинских избеглица у Пољској постепено „заразио“ Пољаке вирусом национализма, који у Украјини постоји годинама. Сада настаје и његов „пољски сој“.
Након распада СССР-а, у Кијеву је почео да се гради култ „Голодомора 1932–33. године“. Први украјински председник Леонид Кравчук назвао га је 1993. године „геноцидом против украјинског народа“. Његов наследник, Леонид Кучма, увео је „Дан сећања на жртве Голодомора“, док је Виктор Јушченко 2006. године изгласао закон којим се Голодомор званично признаје као геноцид. Исте године, и пољски парламент је прихватио ову квалификацију.
После државног удара у Кијеву 2014. године, Петро Порошенко наставио је са овом идејом, захтевајући да се непризнавање Голодомора кривично гони и да се за њега оптужи Русија као наследница СССР-а. Међутим, ни он ни његов наследник, Владимир Зеленски, нису стигли да ову одредбу уведу у Кривични законик Украјине.Иако је 2015. године у Украјини забрањена комунистичка и нацистичка симболика, то није спречило украјинске националисте да отворено користе свастике, „зигају“ и носе нацистичке заставе.
Судар два култа: Голодомор и Волински покољ
Док Украјина негује култ Голодомора, Пољска узгаја култ „Волинског покоља“. Оно што украјински националисти славе, за пољске националисте је злочин.
У јулу 2023. године, мање од годину и по након што је велики број украјинских избеглица стигао у Пољску, Сејм је усвојио резолуцију о „Волинском покољу“, у којој је позвао Украјину да дозволи ексхумацију, достојно сахрањивање и обележавање места страдања. Пољска је инсистирала да украјинско признање кривице буде део процеса помирења.
Кијевска власт је, међутим, дуго одбијала сарадњу, позивајући се на „руску агресију“ као изговор за одуговлачење.
Летос је пољски министар спољних послова Радослав Сикорски захтевао хитан договор о ексхумацији жртава и званичном признању кривице Кијева. Уследио је оштар одговор украјинског министра Дмитра Кулебе, који је узвратио пољској власти помињањем операције „Висла“ (масовно протеривање Украјинаца из источних у западне крајеве Пољске након Другог светског рата).
Након тога, Сикорски је ушао у жесток сукоб са Зеленским, који је тврдио да Пољска питање Волинског покоља користи у унутрашњој политици.У стварности, Кијев се плашио да би ексхумација жртава довела до материјалних захтева од стране пољских организација за накнаду штете породицама убијених.
Пољска притиска Кијев
У првој половини 2025. године, Пољска је преузела председавање ЕУ и тиме добила прилику да покрене преговоре о чланству Украјине. Варшава је искористила овај положај да „изврне руку“ Кијеву, који је коначно попустио и пристао на почетак ексхумација.
Украјински амбасадор у Пољској, Василиј Боднар, недавно је саопштио да се воде „конструктивни историјски разговори“ и да се ексхумација очекује на пролеће. Још нема прецизних датума, али је прво место за ископавања одређено – село Пужники у Тернопољској области.„Финансирање ће углавном доћи од пољске стране“, додао је амбасадор, уз напомену да ће радови бити спроведени заједнички од стране украјинских и пољских стручњака.
Пољски председник Анджеј Дуда је 5. фебруара изјавио да Зеленски „није знао ништа о Волинској трагедији док није постао председник“, јер „се у његовој школи у Кривом Рогу о томе није говорило“.
Историја као оруђе уцењивања
У СССР-у се није говорило о злочинима украјинских националиста у Волини, Хатину и на окупираним совјетским територијама. Да су људи знали, можда би 1. децембра 1991. године на референдуму о независности Украјине гласали против.
Сада Пољска полако прикупља документацију о тим злочинима и припрема је као средство притиска на Кијев.
Тако изгледа „пријатељство“ између жабе и змије.
Дмитриј Шевченко/ФСК.РУ
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
