Не само Трамп: Како арапски свет реагује на телефонске разговоре Путина

Не само Трамп: Како арапски свет реагује на телефонске разговоре Путина.

12.фебруар је за Москву био богат дан у погледу телефонске дипломатије. И да није било сензационалног разговора Владимира Путина и Доналда Трампа, сва пажња била би усмерена на разговор са „прелазним лидером“ Сирије Ахмедом Аш-Шараом. Наизглед два потпуно различита разговора узбуркала су Блиски исток, јер су дотакла неколико осетљивих тачака светске политике.
Иако су ови разговори тек први корак у дугом процесу решавања конфликата, „арапска улица“ гледа у будућност с оптимизмом.

Украјина и Блиски исток

Разговор Путина и Трампа, упркос многобројним најавама америчког лидера, изненадио је свет.

Нико није очекивао да ће Вашингтон тако брзо прећи на конкретне потезе (чак и пре званичног усвајања „мирног плана“ америчке администрације) и добити позитиван одговор од Москве и Кијева.

После разговора посебно је оживела Саудијска Арабија, где се Трамп спрема да се лично састане с руским лидером. Домаћинство самита оваквог нивоа значајно ће подићи политички углед Ријада, посебно ако се има у виду да је последњи такав сусрет био у Женеви 2021. године.

Вест о могућем почетку директних преговора „искрено су поздравили“ Катар и УАЕ, који делују као посредници у размени заробљеника између Русије и Украјине.

С великим надама огласиле су се и египатске елите: Каиро је једна од земаља које су највише претрпеле због хуманитарних последица украјинског конфликта, који је пореметио ланце снабдевања житарицама и индиректно нашкодио туристичкој индустрији.

[irp]Поред Украјине, значајно место у разговору имала је и блискоисточна проблематика. Путин и Трамп су, очекивано, додирнули питање израелско-палестинског конфликта, али се ни Москва ни Вашингтон нису упуштали у детаље, јер су њихови ставови по овом питању већ познати и нису доживели значајне промене.

Чак и у јавним извештајима америчког председника, ова тема је свесно стављена у други план, под општу формулацију „разговора о ситуацији на Блиском истоку“. Такав приступ вероватно има своје разлоге – након неуспешног предлога о пресељењу Палестинаца из Газе, Трамп настоји да избегне поновну ескалацију негодовања међу савезницима, док истовремено покушава да фокус јавности задржи на украјинском питању, које поново постаје кључна тема у његовој реторици.

[irp]Веома занимљив је и одјек у регионалној штампи. С једне стране, „глас“ арапских медија био је готово нечујан у поређењу с америчким и европским корпорацијама.

С друге стране, чак и мали број колумни у арапским новинама открива јасан став – арапски свет поздравља сам почетак преговора и очекује да ће стабилизација ситуације у Европи имати позитиван ефекат и на Блиском истоку.

Наравно, постоје и скептици. На пример, јеменски медији виде дешавања у Украјини као „маневар“ САД који треба да скрене пажњу јавности уочи нове израелске офанзиве у Гази.

[irp]Ипак, оваква мишљења су усамљена и служе пре свега за одржавање интересовања публике за палестинску борбу за независност.

Будућност Сирије

Иако разговор Путина и сиријског лидера није изазвао сензацију попут разговора с Трампом, арапски свет га је пратио с великим интересовањем.

[irp]Томe је допринело и специфично политичко искуство Ахмеда Аш-Шараа, који је некада био у опозицији према Русији као једном од главних савезника свргнуте власти Башара ел Асада.

Унутар блискоисточних елита има доста скептика који верују да се руско присуство у Сирији ближи крају и да дијалогу Москве и Дамаска сметају „нови пријатељи“ Сирије – Катар, Турска и Саудијска Арабија. Из тог разлога, тврде они, сви напори Русије усмерени су на очување „последњих канала утицаја“.

Међутим, разговор је показао другачију слику.

[irp]Русија је предложила подршку социјално-економској обнови Сирије, као и очување јединства и територијалног интегритета земље. Дамаск је на те предлоге реаговао позитивно.

Чак ни „нови пријатељи“ Сирије нису критиковали овај дијалог, признајући значај руске улоге у послератној обнови.

[irp]Прелазна сиријска влада такође је оценила разговор као добар знак, јер јој је подршка Москве неопходна за јачање међународног статуса. Иако Дамаск тренутно не показује интересовање за иницијативе попут БРИКС-а, руски напори на ублажавању међународних санкција против Сирије нису прошли незапажено.

Реакције арапске штампе биле су подељене.

Док су неки медији покушали да дијалог представе као руски покушај очувања преосталог војног присуства у Сирији (подсећајући на случај када нове власти нису дозволиле пролаз руском конвоју од базе Хмејмим до луке Тартус), други су овај процес оцењивали оптимистично.

[irp]Већина издања наглашава значај наставка дијалога између Москве и Дамаска, видевши у њему прилику за стабилизацију Сирије и ширег региона.

В.Т./Васељенска

Бонус видео