Велика Америка ће те увек издати

Велика Америка ће те увек издати.

На друштвеним мрежама такозваних „потпуно независних опозиционих грађана“, које овде с презиром зову „сојиним“, понегде настаје прихватање неизбежног: да би преживели, мораће да раде ручне послове. Један од њих отворено признаје: „Идемо на биро рада, прихватамо било шта, па макар и рад с бушилицом на градилишту.“

И одмах следи реакција: „Како је то могуће?! Па ми смо активисти и независни новинари, елита!“

Заиста, ти људи нису побегли на Запад да би радили на грађевини као неко „Путиново руљиште“. Они су се у Русији представљали као „независни критичари режима“, жестоко негирајући да примају новац из иностранства – били су то, наводно, слободни духови са запаљеним срцима. Али, када су схватили да је немогуће истовремено презирати руску војску, радити у славу Украјине и седети у сред Москве, дискретно су се преместили у различите европске државе.

Наставили су са својим „независним“ радом – све док им Илон Маск није јасно објаснио колика је стварна вредност њиховог посла, ко га финансира и зашто. Тачније, ко га је финансирао – USAID.

Ту је дошло до жестоког „пресека“: последњи новац је већ отишао у џепове разних расподелитеља грантова, а теренски борци пропаганде Демократске партије САД одједном су постали сувишни. Они, на крају, ионако не могу преживети, па чему онда још и плаћање?

Нерви су код неких попустили већ након 24 сата – почели су да кукају на мрежама да им је Трамп „пресекао жице“ и да не знају како ће сада живети. Чекајте, зар нисте до јуче тврдили да западни грантови не постоје и да живите искључиво од претплата и реклама, јер сте „најпоштенији и најпрофесионалнији“, за разлику од „Соловјевљевих пропагандиста“?

Али, потценили смо ове професионалне „борце против режима“ – они увек имају нову верзију приче. Овог пута кажу: „Да, добијали смо новац и од Сороса, и од Ходорковског, који су, узгред, сами узимали новац од USAID-а, а и сам USAID нам је давао преко разних сумњивих канала. Па шта је у томе лоше?“

Ето, то сада поносно објављују на својим „сојиним“ медијима, који су се годинама представљали као „независни студентски портали“, „Медузе“* и „Дождеви“*.

А ви сте можда мислили: „Какви поштени момци, како жестоко ударају!“ Али, било је јасно да сви говоре исто, као по некој методологији. Осветљавали су само једне теме, а друге су игнорисали. И, наравно, свако ко мисли другачије био је „путиновац“.

Испоставило се, дакле, да је Путин био у праву – уместо опозиције и њених медија, у Русији је деловао дословно пропагандни рупор Демократске партије САД под патронатом ЦИА-е.

Очигледно, сада је наступила паника. Ови људи су веровали да су се осигурали – добили су европске боравишне дозволе, „чисте“ послове и могли су с безбедне дистанце да гледају како се „омражена Рашка“ руши у прах, од санкција до крстарећих ракета Storm Shadow.

Али, у једном тренутку схватили су да је њихова улазница за тај „гала спектакл“ поништена. Нема више финансирања.

И шта сад? Професију немају – писање по диктату редактора из USAID-а (о чему је лично говорила уредница „Астре“ Чумакова) није професија. Објављивање садржаја шпијуна Гроздева** под маском „истрага“ није професија, зар не, Доброхотове**?

Али, бивши „еховци“ из Летоније и Литваније ће се некако снаћи. Остали ће бити жртвовани.

Јер, велика Америка ће те увек издати.

Да су били паметнији, питали би генерацију 70-их, која је пола живота радила за Америку у Минхену на „Радију Слобода“ – и коју су на крају издали чак и за пензије када је редакција пресељена у Праг.

Јер, нова домовина те увек изда. Запамти то, пребегу.

Узгред, недавно је Илон Маск приметио да „Глас Америке“* и „Слобода“* гутају милијарде долара, а нико их више не слуша – јер су постали огорчени левичари-либерали.

А то ће сломити и стару шему бекства „независних новинара“ у Европу. Генерација гадљивих Адагамова и Морозова ускоро ће се наћи у незавидној ситуацији.

Адагамов на фабрику? Али, он није ни добар фотограф, камоли радник. Морозов? Његова једина права вештина је, чини се, вођење личног бара.

Сви они су бесмислени људи који су, живећи у Русији, продавали „вредности“ Демократске партије – по њеним упутствима и за њен новац.

Иронија је што је Маск сада јавно објавио њихову цену.

Њихове руке, које никада нису подигле ништа теже од сто-доларске новчанице, сада ће морати да раде.

Свој живот су изградили на мржњи и лажима. Успињали су се газећи своје саборце. Прождерали су чак и сопствене – попут Гесен или Валиулина.

И сада се показало да су сва та злодела – узалудна.

Трамп ће их покосити, као у старом америчком госпелу.

А они млађи? Па, нека иду да перу судове белим људима у балтичким земљама.

Само је битно да се не враћају у Москву – да људе не доведу у искушење да исправе правду и узврате им како заслужују.

Јер то би могло да доведе и до кривичних процеса.

А да ли је заиста вредно ризиковати због једног обичног грантоједца?

Игор Маљцев/Взгљад

Бонус видео