У Тбилисију више не обраћају пажњу на незадовољство Брисела

У Тбилисију више не обраћају пажњу на незадовољство Брисела.

13.фебруара Европски парламент усвојио је резолуцију о „даљем погоршању политичке ситуације у Грузији“. Резолуција позива ЕУ да не признаје власт владајуће политичке странке „Грузијска сан“, уведе санкције против Биџине Иванишвилија и високих државних званичника, судија и „медијских власника повезани са режимом“, као и да организује нове изборе као предуслов за будућу сарадњу. Као одговор, у Тбилисију су изјавили да се земља сада суочава са озбиљним изазовима и да власти не могу жртвовати државу само како би чуле пријатне речи из Брисела.

Да ли је фаза погоршања односа Тбилисија и Брисела достигла свој врхунац, или се треба очекивати још негативнијих реакција? Како ће се даље развијати догађаји? Са тим питањима се новинар Цалибер.Аз обратио грузијским експертима.

Према речима руководиоца Школе међународних односа Грузијског института за друштвене студије, професора Торнике Шарашениџеа, још 2021. године Европски парламент је усвојио резолуцију која позива на санкције против Иванишвилија и ослобађање Михаила Сакашвилија.

„Тако да нова резолуција Европског парламента није ништа ново за ‘Грузијску сан’: док су власти на почетку нервозно реаговале, сада су се већ навикле и смирено прихватају одлуке ЕУ. Тим пре што од ЕУ Тбилиси не очекује никакве озбиљне, стварно болне санкције. У том смислу, већа претња по санкције за Тбилиси могу да представљају САД, али Грузија их сада не занима јер је Трамп заузет другим, важнијим пословима за политику Вашингтона: ратом у Украјини и трговинским ратом са Кином. И такав однос им одговара, јер на овом нивоу ‘Грузијска сан’ може једноставно да игнорише резолуције Европског парламента“, сматра Шарашениџе.

С друге стране, експерт за међународне односе Георгиј Гогуа сматра да би да би се ситуација потпуно разумела, требало подсетити на један историјски тренутак: 26. децембра 1991. године, када је Совјетски Савез званично престао да постоји, а овај процес је био претходно обележен порастом утицаја западне „меке моћи“ још 1980-их година.

„Више од 30 година, како Европа, тако и САД, биле су заинтересоване за остваривање својих политичких и економских интереса на Јужном Кавказу. Међутим, масовни војни сукоб између Русије и Украјине све је променио. Пре ове војне ситуације, није било озбиљних критика према Грузији, нити политичког притиска на Тбилиси у овом обиму као што то сада имамо. Западне земље су развиле логички план према којем је грузијска држава требало да постане инструмент у супротности са Русијом, чак и увођењем санкција Москви. То би, наравно, имало катастрофалне последице за грузијску државу. И онда поставља се разумно питање: зашто би мала риба допустила да је велика ајкула прогута, ако она има мозак и инстинкт самоодржања?“, пита се Гогуа.

Према мишљењу Гогуе, став који је изнео министар спољних послова Грузије је нешто што би сваки разуман дипломата требао да уради.

„Нажалост, не мисле сви тако – паралелно са тим, у Грузији и даље трају протести грађана који сматрају да се тренутна власт потпуно дистанцирала од Запада и упала у орбиту руског утицаја. Међутим, такви закључци су непримерени и нелогични, јер је пре рата Русије и Украјине Грузија постизала успешнији напредак у свом кретању према чланству у ЕУ од Молдавије и Украјине, и имала је искрени проевропски курс. Али сада су наступила другачија времена: Грузија се суочила са захтевима стварне западне политике, која се више ослања на силу него на принципе међународног права. Више од тога, може се рећи да су међународно право и његови принципи у односу на Грузију данас занемарени“, закључује Гогуа

Васељенска

Бонус видео