Гајић тврди да морамо почети од нуле: Србија на погрешном путу од 1945.

Председник Народне странке Владимир Гајић изјавио је да Србија мора да се врати на „нулту тачку“ и да почне да гради правну државу и демократско друштво.

„Нулта тачка је Устав и да Србија престане да буде Југославија, нулта тачка је да размислимо да ли нам је република од 1945. године до данас донела само поразе и да ли томе постоји алтернатива“, рекао је Гајић телевизији Њузмакс Балкан (Newsmax).

Гајић је навео да се институције граде деценијама и да оне неће прорадити притиском на неко дугме, те да су у заблуди они који мисле да је то могуће.

„Институције су људи, а то нама недостаје. Да би институције функционисале, потребно је да уложите време у изградњу правне државе и демократског друштва, то је процес који не може да се реши притиском на дугме“, рекао је Гајић.

„Србија нема пет минута традиције независног судства, самосталног тужилаштва и поделе власти. Ниједна политичка елита која је била на власти није радила на томе да заиста изградимо демократско друштво, никоме није стало до тога, а ни грађанима није много стало до тога, јер да јесте, они би другачије бирали у претходних 35 година од успостављања вишестраначког система“, додао је Гајић.

Гајић је навео да је дијалог о изласку из кризе немогућ без опозиције и да она мора да учествује у њему, и упитао како би изгледао дијалог власти и студентских пленума без опозиције.

„Опозиција је институција демократског друштва, а студентски покрет је реално ван институција. Студентски захтеви нису политичке природе, а у ствари јесу, јер када погледате њихове поруке јасно је шта тај покрет жели, они сада то вероватно из тактичких разлога неће да ставе у први план и то је оно што вероватно и нервира власт“; рекао.

„Власт хоће дијалог јер јој је стало да се друштвени конфликт прекине, а с друге стране су студенти који за сада то не желе и изгледа да ћемо морати да сачекамо да се и та друга страна, која је изазвала све ове протесте које подржава приличан број грађана, преломи и пристане на неки дијалог“, додао је Гајић.

Гајић је навео да је студентски покрет несумњиво постигао доста успеха у протеклих неколико месеци али да је „њихов проблем што још нису политички артикулисали своје захтеве“, јер протести неће моћи да трају унедоглед.

„То је можда било добро као тактика једно време, али како време пролази, чини ми се да би то било неопходно. Ако поредимо са историјски сличним случајевима као што је било уочи 2000. године, када је пао Милошевићев режим, студентски протести и Отпор су терали опозицију на уједињење и политички фронт који је касније изашао на изборе и успео да победи на тим изборима“, рекао је Гајић.

„Овде тог захтева нема и постоји дистанца студената и грађана и од власти, против које протестују, и истовремено од опозиције, против које не протестују, али је држе доста удаљено. То не може дуго да опстане и мора да дође до политичке артикулације и излазне стратегије“, закључио је Гајић.