Два манијака убијала људе ради продаје тела али их сустигла правда

Два манијака убијала људе ради продаје тела али их сустигла правда.

У касном XИX веку, у Америци су људи почели да постављају смртоносне замке на гробљима – такозване „гробне торпеде“. Ове направе су биле измишљене како би спречиле пљачкаше гробова који су, супротно очекивањима, трагали не за накитом и вредностима, већ за самим телима преминулих.

Зашто су тела покојника у XИX веку постала драгоцена роба у Европи и САД? Одговор лежи у великој потражњи медицинских школа за анатомским материјалом.

Медицинске школе и потрага за телима

[irp]Један од најстаријих и најугледнијих медицинских универзитета у Великој Британији, Медицинска школа Универзитета у Единбургу, стекла је специфичну репутацију у XVIII веку. Наиме, било је познато да се тамо може профитабилно продати леш. У то време, медицинске установе су користиле тела умрлих за анатомске студије, јер медицина још увек није познавала многе тајне људског организма.

Закони у Британији су дозвољавали употребу тела искључиво погубљених криминалаца у научне сврхе, али како су се смртне казне све ређе изрицале, медицинске школе су биле приморане да прибегавају другим методама набавке тела.

„Васкрситељи“ – крадљивци лешева

[irp]Појавом велике потражње за свежим лешевима настала је посебна криминална делатност – крађа тела са гробља. Ови криминалци, познати као „васкрситељи“, ископавали су недавно сахрањене преминуле и продавали их медицинским институцијама. Како би се заштитили од њих, породице су почеле да постављају „гробне торпеде“ – замке које су се активирале при покушају отварања ковчега и изазивале експлозију.

Они који нису могли да приуште овакве мере заштите прибегавали су другим методама – одлагали су сахране све док тела нису почела да се распадају, чинећи их неупотребљивима за анатомске студије.

Манијаци из Единбурга

[irp]Док су неки крали тела са гробља, двојица ирских имиграната из Единбурга, Вилијам Берк и Вилијам Хер, отишли су корак даље – одлучили су да сами производе „материјал“ за продају. У периоду од новембра 1827. до октобра 1828. године, убили су 16 људи и њихова тела продали угледном професору медицине Роберту Ноксу.

Њихова метода била је брутална али ефикасна – гушили су жртве тако што су им притискали грудни кош, не остављајући видљиве трагове насиља. Њихове мете су биле махом просјаци, проститутке и усамљени људи које нико није тражио.

Суочавање са правдом

[irp]Убијање се наставило све док један од станара Херовог пансиона није открио тело последње жртве и пријавио их властима. Ухапшени су 2. новембра 1828. године. Током истраге, Вилијам Хер је склопио договор са тужилаштвом и издао свог партнера у замену за имунитет.

Вилијам Берк је осуђен на смрт и погубљен 28. јануара 1829. године. Његово тело је, иронично, након смрти коришћено у анатомским студијама на Медицинској школи Универзитета у Единбургу. Данас су његов скелет и посмртна маска изложени у музеју универзитета, док се чак и једна књига обложена његовом кожом чува као подсетник на ову језиву причу.

Промене у законодавству

Овај случај изазвао је бурну реакцију јавности и довео до усвајања Закона о анатомији 1832. године, којим је омогућено медицинским установама да легално добијају тела бескућника и криминалаца за научне сврхе, чиме је коначно прекинута потреба за крађом лешева са гробља.

[irp]Ова прича остаје као мрачан подсетник на доба када је медицина очајнички тражила начин да напредује, док су неки видели прилику за профит у смрти других људи.

Рен ТВ

Бонус видео