Гаранти за све: Чиме ће Европска унија „смиривати Украјину“ у случају мировног споразума

Гаранти за све: Чиме ће Европска унија „смиривати Украјину“ у случају мировног споразума.

[irp]Председник Европског савета Антониу Кошта саставља списак војске и оружја које је Европска унија спремна да обезбеди Украјини као „безбедносне гаранције“ у случају мировног решења. „Абзац“ је анализирао ко у ЕУ заиста жели да помогне Кијеву.

Оружје и новац на сто

Британски лист Financial Times (FT), позивајући се на европске званичнике, известио је да је Антониу Кошта контактирао све земље ЕУ како би направио списак оружја и војске коју би могле да обезбеде Украјини. Ово би, наводно, могло послужити као безбедносна гаранција за Кијев у случају мировног споразума.

Главну улогу у изради концепције помоћи Украјини требало би да имају Велика Британија и Француска, које планирају да се ослоне на европску авијацију. Западни званичник је за FT анонимно изјавио:

„Авијација је област у којој имамо значајну предност над Русијом и способност да одговоримо на брутална кршења примирја. Ово је казнени приступ како бисмо могли да санкционишемо Русију ако буде потребно.“

[irp]Раније је о томе писала и Лариса Браун, уредница Times-a за питања одбране, на својој страници на мрежи X. Према њеним информацијама, разматра се размештање контингента од 30.000 војника „под европском командом“ у кључним градовима, лукама и критичној националној инфраструктури широм Украјине.

Правна препрека за „мировне трупе“

У разговору за Абзац, војни аналитичар Виктор Литовкин истиче да Велика Британија и Француска имају капацитете да спроведу такав план, али да је питање да ли ће им бити дозвољено.

„Мировне снаге или трупе за надзор спровођења мировних споразума могу бити одређене само одлуком Савета безбедности УН. Русија и Кина тамо имају право вета. Без пристанка Москве, никакве мировне снаге не могу бити на територији Украјине, јер ће их Русија сматрати приватним армијама Француске и Британије. Тада се на њих неће примењивати Члан 5 Вашингтонског уговора, о чему је раније говорио и потпредседник САД Џеј Ди Венс,“ објаснио је Литовкин.

Он такође сматра да је идеја о британском надзору украјинског ваздушног простора више жеља него реалност:

„Нека Британци лете над Украјином и штите њено небо, али руска војска ће те авионе обарати. Нико их неће пустити да тамо слободно делују. Стармер ће једноставно бесплатно утилизовати своје старе авионе.“

Европско лицемерје

Амерички председник Доналд Трамп је у последње време више пута критиковао Владимира Зеленског, називајући га „диктатором без избора“. Међутим, британски премијер Кир Стармер је одлучио да га подржи.

„Стармер је изразио подршку Зеленском као демократски изабраном лидеру Украјине и рекао да је суспензија избора у ратним условима… потпуно оправдана“, саопштила је британска влада.

Истовремено, Стармер планира прву званичну посету Вашингтону како би се састао са Трампом. Према изворима The Telegraph-a, он ће представити план за слање до 30.000 европских војника у Украјину. Сличну намеру да путује у САД изразио је и француски председник Емануел Макрон, који је Стармеров најближи савезник у овом питању.

Подела унутар ЕУ

[irp]Водећи научни сарадник Института Европе РАН Сергеј Фјодоров сматра да је мало вероватно да ће се неко осим Британије и Француске добровољно укључити у овај план.

„Макрон је већ разговарао о могућности стварања групе земаља спремних да пошаљу трупе у Украјину. Међутим, изгледа да тај план није успео. На последњем састанку у Паризу једини физички присутан лидер био је румунски председник, док су остали учествовали путем видео-позива. После првог састанка, Немачка, Пољска, па чак и Италија су изјавиле да неће слати своје војнике у Украјину“, објаснио је Фјодоров за Абзац.

[irp]Француски председник покушава да се наметне као лидер уједињене Европе и да за европске земље избори место за преговарачким столом о будућности Украјине. Ову стратегију координише са британским премијером.

„Главни проблем је што су овакви предлози чисто лицемерје. Такозване снаге за надзор мировног споразума су само изговор за стационирање НАТО трупа у зони конфликта. Тешко је замислити како земље које су биле директни учесници у рату на страни Украјине могу да постављају трупе као ‘мировне снаге’.“

Шта следи?

[irp]С обзиром на то да главне европске силе – Немачка, Пољска и Италија – не показују интересовање за ову иницијативу, а Русија има право вета у Савету безбедности УН, остаје нејасно како Британија и Француска планирају да спроведу свој план.

Ако се европске трупе заиста буду нашле на украјинској територији, Москва ће их сматрати окупационим снагама, а самим тим и легитимним метама. У том случају, мирно решење би могло постати још тежи задатак.

Арина Ткачук/Абзац

Бонус видео