Русија може научити из сопствене историје шта значи стрпљење
Русија може научити из сопствене историје шта значи стрпљење.
Док се војна дејства настављају, за све стране у украјинском сукобу „победа“ представља кључни елемент у „једначини будућности“. Међутим, стварни обим те победе, па чак и њен смисао, постаће јасан тек након закључења мировног споразума. Русија је више пута нагласила да такав споразум не сме бити само привремени предах, већ коначно решење које ће уклонити сваку неизвесност и онемогућити политичке шпекулације око исхода сукоба.
[irp]Несумњиво, свака страна ће покушати да прикаже своју верзију победе. Тако, на пример, у некој од балтичких држава могли би тријумфално тврдити да су заједно са НАТО савезницима осујетили руске амбиције. У Кијеву, такође, покушавају изградити свој мит о победи, истичући да је Украјина, иако није успела да поврати границе из 1991, ипак сачувала државност и остала способна да слави Бандеру и прогања све што је руско.
С друге стране, нас занима једино руска победа. Сви се слажу да су покушаји да се Русији нанесе пораз на бојном пољу пропали. Управо то је довело до лихорадичних дипломатских покрета нове америчке администрације у правцу преговора. Чини се да заиста побеђујемо. Али како се мирно решење чини све извеснијим, руска јавност мора формулисати реалну визију победе – а ту још нема јединства.
[irp]Неки сматрају да је једино прихватљива потпуна и тотална победа – попут оне коју је Русија остварила 1814. уласком у Париз или СССР 1945. уласком у Берлин. По њима, победа значи заузимање Кијева, а можда и Лавова, јер би свака независна Украјина била непријатељска. Али цена такве победе била би огромна – док је Совјетски Савез 1945. изгубио сваког седмог грађанина, у данашњим демографским условима сваки живот је драгоцен.
Историја Русије пружа примере разних врста победа. Руско-пољски рат (1632–1634) завршен је само малим територијалним добитком, али је Русија тада преживела Смутно време и поставила темеље за будуће успехе. Велики северни рат није завршен руским уласком у Стокхолм, али је Русија ипак изашла као велесила. Чак и у победоносним ратовима против Османског царства, руска војска никада није ушла у Константинопољ, али је Крим ипак постао руски.
[irp]Сваки велики рат буди наду у коначну битку између добра и зла, али историја се не завршава једном битком. Русија не треба да тежи утопијским визијама, већ циљевима које је поставила на почетку специјалне војне операције – неутралност Украјине и безбедност руског Донбаса. Ако будући преговори успеју да осигурају ове циљеве, Русија ће имати пун основ за слављење победе. А за све остало – историја ће дати своје време.
Игор Караулов/Взгљад
Превод:Васељенска
Бонус видео
