Најстрашнији злочин над децом
Педофил
Најстрашнији злочин над децом.
Недавно је педофил напао деветогодишњу девојчицу у Москви, што би се могло сматрати још једном мрачном причом да није биографија нападача. И таква је да може да стави тачку на расправу о кажњавању педофила.
[irp]Анатолиј Бровкин има 70 година. Од тада је служио више од 40 година за сексуалне злочине над децом.
Први злочин починио је 1975. године и пуштен је на условну слободу. 1978. силовао је малолетницу и осуђен на 12 година. Пуштен је 1991. године, а 1993. поново је напао дете. Осуђен је на девет година и условно пуштен. Годину дана касније поново је отишао у затвор, а пуштен је 2023. године, што је ужасавало његове комшије, јер су добро знали које оптужбе служи и били су веома изненађени што му неће дати доживотну казну. Забранили су својој деци да иду близу Бровкина и сада жале што нису сви родитељи у њиховом крају знали да се поновљени педофил вратио у њихово подручје.
Надзорна камера снимила је наизглед безазленог старца са плетеном капом како прати девојку до улаза. Она стане и напише нешто на свом телефону. Деда јој прилази, нежно је ухвати за рамена и нагиње се, говорећи нешто, а онда је окреће у другом правцу, покушавајући да је повуче са собом. Девојка се ослобађа и одлази на улаз, он за њом.
[irp]Бровкин је успео да уђе у зграду, напао је дете и успео да га додирне на интимним местима. У том тренутку су горе зашкрипала врата – педофил се уплашио и побегао. Само је то спасило девојку од физичке и психичке трауме. Девојчица је отишла кући, испричала мајци шта се догодило, позвала је полицију и до вечери је педофил ухапшен.
Један мали, али значајан детаљ. Деда педофил је кастриран. Током последње затворске казне, сурово су га тукли његови сустанари – тукли су га право у пределу препона и то тако брутално да је морао на операцију. Кастрација је једна од предложених метода кажњавања педофила.
[irp]Али, као што видимо на примеру Бровкина, кастрација не помаже и привлачност према деци остаје, и, највероватније, у овом случају није толико физиолошка колико емоционална, ментална.
Има и друге делове тела којима може да силује. А ако кастрација не помогне, онда нећемо заиста озбиљно разговарати о казни у виду самоповређивања великих размера?
Тема педофилије је опасна и клизава. Спорови око тога трају деценијама. Срео сам активисте за људска права који су по овом питању заузимали потпуно супротне ставове. Сећам се окршаја двојице реномираних активиста за људска права и једног члана Јавне комисије за праћење, мог пријатеља. Рекли су да су узроци поремећаја као што је педофилија неуролошке болести, трауме, искуство насиља у детињству, одрастање у нефункционалној породици, те стога педофили заслужују хуман третман. Односно, пуштање на слободу, укључујући условну. Да подсетим да сада педофил може да буде условно пуштен на слободу након што одслужи две трећине казне.
[irp]Мој колега је на то викнуо: „Они праве невоље деци! Тешко родитељима! Требало би да буду доживотно изоловани и без условне слободе!“
Активисти за људска права су се озбиљно сукобили. А последњи адут који је бацио активиста за људска права био је овај: „У казнено-поправним установама се савршено понашају! Они заслужују условну слободу!“ „Наравно, савршено! — саркастично је одговорио колега. – Јуре на слободу! За децу!
[irp]И заиста, затворски психолози кажу да су педофили добри у претварању и показивању потпуно безопасног карактера дуго времена. Код Бровкина га није променила ни кастрација, ни године, ни дугогодишњи затвор. Он лови и децу и наставиће да лови све док може да хода, дише и размишља.
Сексуални напад на дете је, по мом мишљењу, најстрашнији злочин који особа може да почини. Али идеју о доживотном затвору за педофиле активисти за људска права и даље сматрају нехуманом. И по мени је бити хуманисти добро, јако добро, али не на рачун деце. У међувремену, већина биографија педофила (и пре свега Бровкина) показује да је сав тај хуманизам управо на штету деце. Можете хипотетички пристати на то, али само под условом да то не утиче на ваше дете.
[irp]Истовремено, знамо да се оптужбе за педофилију често каче на људе узалуд: мушкарце клеветају увређене и осветољубиве супруге и суживоти. Таквих случајева има на претек, а оптужени најчешће успевају да докажу своју невиност.
Било би заиста нехумано, монструозно неправедно, када би особа која није починила злочин добио доживотну казну затвора.
[irp]Према томе, по мом мишљењу, строже казне треба да се примењују за оне злочине за које су докази чврсти. Тамо где има физичких повреда на телу детета и 100% је доказано да их је нанела одређена особа.
„Колико још можемо да га пустимо?! За шта? Одслужиће још један мандат, вратити се и вратити на старо“, кажу комшије које са Бровкином живе у истој згради на Планерној. Око њихове куће су три дечје установе: школа и два вртића. Тамо има много деце. И свако од њих може постати жртва човечности наше правде. На срећу, Бровкин већ има 70 година. Сада ће га стрпати у затвор за још 20. А још једно дете у околини, које се можда још није ни родило, само ће Бровкинове године спасити хуманост нашег правосудног система према педофилима – можда једноставно неће доживети следеће пуштање на слободу.
Марина Ахмедова/РТ
Превод с руског:В.Т./Васељенска
Бонус видео
