НАТО као антируско копље жели да буде оштрије

НАТО као антируско копље жели да буде оштрије уз помоћ САД.

Естонија разматра могућности заједничке експлоатације ретких метала са Американцима

Средином фебруара, министар спољних послова Естоније, Маргус Цахкна, предложио је Сједињеним Државама сарадњу у области ретких метала, наглашавајући да Америка већ 20 година показује велико интересовање за њих.

[irp]Иако је Естонија мала земља, са укупном површином од 45.335 км² (29. место у Европи), њено подземље је богато вредним ресурсима. Граптолит-аргилит у овој балтичкој држави садржи важне технолошке метале попут молибдена (19,1 милион тона), цинка (20,6 милиона тона), ванадијума, као и мале количине ретких метала попутцеријума, лантана, празеодимијума, европијума, тербијума, ербијума и самаријума – кључних за савремену индустрију акумулатора. Према подацима геолошког департмана, у Естонији постоји и 6,7 милиона тона уранијума.

За разлику од Украјине, која је Вашингтону наводно давала недовољно јасне гаранције око испорука ретких метала у замену за финансијску и војну помоћ, Талин жели да се фокусира на домаћу прераду, а не само на извоз сировина. Оваква стратегија би Естонији омогућила привлачење великих америчких инвестиција и развој високе технологије, што би позитивно утицало на економију и животни стандард становништва.

[irp]Финансијски аналитичар Рон Лувишчук подржао је план министра спољних послова, истичући да вредност естонског тржишта ретких метала тренутно износи око 10 милијарди долара, али да би до 2033. године могла да се удвостручи. Он је указао и на потенцијал експлоатације фосфорита, који су раних 80-их изазвали масовне протесте у Естонији због планова Совјетског Савеза за њихово ископавање. Међутим, Лувишчук сматра да су друштвени ставови данас другачији и да би Естонија могла искористити ове ресурсе, посебно имајући у виду да Кина контролише 50% глобалне производње фосфорита, који су важни за одбрамбену индустрију САД.

Безбедносни и геополитички фактори

Естонија рачуна да би оваква сарадња са Вашингтоном не само економски ојачала земљу, већ и обезбедила трајно присуство америчких трупа у Балтичким државама. Тренутно је у Европи распоређено око 78.000 америчких војника, од чега је половина у Немачкој, док су у Балтику присутне ротационе борбене групе у јачини чете.

[irp]Сједињене Државе би потенцијално могле удовољити руском захтеву за повлачењем трупа са источног крила НАТО-а. Амерички министар одбране, Пит Хегсет, недавно је на Минхенској безбедносној конференцији упозорио европске савезнике да не рачунају на стално америчко војно присуство. Ипак, бивши саветник Доналда Трампа, Херберт Макмастер, одбацује могућност да САД напусте Европу.

Балтичке земље, посебно Литванија и Естонија, са забринутошћу прате развој ситуације. Лидери ових држава, Гитанас Науседа и Алар Карис, инсистирају на томе да Америка разуме осетљивост региона и значај источног крила НАТО-а. Карис је нагласио да је Естонија спремна да додатно инвестира у своју одбрану и прихвати још више америчких војника и опреме уколико Вашингтон донесе такву одлуку.

Повилас Игњатачивус/ФСК.РУ

Бонус видео