ШТА КРИЈЕ ЗАГОРКА ДОЛОВАЦ? ОМЕТА ИСТРАГУ? СКЛАЊА ДОКАЗЕ? ШТИТИ КОРУПЦИОНАШЕ?

Док Србија по први пут покушава да се озбиљно обрачуна са корупцијом, врховни јавни тужилац Загорка Доловац ради све што је у њеној моћи да истраге заустави, да предистражни поступци буду развучени, и као да жели да се сви кључни докази заташкају. Одлуке које доноси немају никакво правно утемељење, али јасно показују као да јој је једини циљ да се спречи разоткривање одговорних за пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, као и оних који су издавали дозволе за пробни рад.

Више јавно тужилаштво у Београду ухапсило је менаџерку „Инфраструктуре железница Србије“, председника и члана комисије за технички преглед радова, који су директно одговорни за пропусте у надзору над реконструкцијом Железничке станице у Новом Саду. Они су оптужени за корупцију и несавестан рад у служби, а докази су били довољни да се одмах покрене поступак и подигну оптужнице.

Док су истражни органи радили свој посао, врховни јавни тужилац Загорка Доловац, уместо да подржи Више јавно тужилаштво у Београду, које је имало конкретне доказе и ухапшене, наређује да се предмет преусмери у Тужилаштво за организовани криминал, које је било тек у фази предистражних радњи. На овај начин, одузима се надлежност онога ко је случај истражио и процесуирао, а предаје ономе ко није урадио ништа, што је у правној пракси незабележен преседан.

Јасно је да је овај маневар покушај заташкавања истине. Када случај пређе у надлежност другог тужилаштва, истрага се враћа на почетак, што значи да ће осумњичени имати више него довољно времена да припреме одбрану, утичу на сведоке, а можда чак и да се спасу кривичног гоњења.

Адвокат Владимир Гајић изјавио је да је Више јавно тужилаштво у Београду овом оптужницом спасило предмет из Новог Сада, јер је у том граду већ покушано заташкавање случаја. Више јавно тужилаштво у Новом Саду 30. децембра прошле године подигло је оптужницу против 13 особа због пада надстрешнице, али је истог дана одбацило кривичну пријаву против оних који су издали дозволу за пробни рад.

Таква одлука је показала да се у Новом Саду од почетка покушавало избегавање праве одговорности и усмеравање истраге ка нижим ешалонима, док су прави налогодавци остали нетакнути.

Према информацијама које су процуреле у јавност, у документацији о издавању пробне дозволе постоји озбиљна сумња у фалсификат потписа. Управо та документа би могла бити кључни доказ да је дозвола издата незаконито, што би отворило могућност да се истрага прошири и на високе функционере који су од почетка гурали овај пројекат.

Није случајно што је врховни јавни тужилац Загорка Доловац, након што је Више јавно тужилаштво у Београду покренуло ову истрагу, хитно реаговала и наредила да се предмет пребаци у Тужилаштво за организовани криминал. Ова одлука није правно утемељена, јер је Више јавно тужилаштво у Београду већ имало доказе, ухапшене и спремну оптужницу, док Тужилаштво за организовани криминал није имало ништа осим иницијалне предистраге о финансирању реконструкције.

Док се у Србији води правосудни сукоб, поједини прозападни медији покушавају да створе потпуно искривљену слику. Документи који недвосмислено показују ко је одговоран за ову трагедију не занимају их, али зато не пропуштају прилику да нападну оне који су покушали да расветле истину.

Тако је портал Нова С објавио текст у коме тврди да је главни проблем у томе што је главни јавни тужилац Више јавног тужилаштва у Београду Ненад Стефановић подигао оптужницу, а не у томе што врховни јавни тужилац Загорка Доловац покушава да ту истрагу блокира.

Одузимање овог предмета од Више јавног тужилаштва у Београду и његово преусмеравање ка Тужилаштву за организовани криминал није само правни маневар, већ директан атак на целокупан правосудни систем Србије. Ако се ово дозволи, поставиће се опасан преседан да једна особа, са позиције врховног јавног тужиоца, може да поништава целокупан рад истражних органа, само зато што јој исход не одговара.

Ово није први пут да врховни јавни тужилац Загорка Доловац користи своју моћ како би заштитила појединце који не смеју бити ухапшени. Њена контрола над правосуђем и систематско заташкавање афера довели су до тога да Србија постане земља у којој политички подобни могу радити шта хоће без страха од правде.

Али сада, када се по први пут покушава искрено истражити један случај корупције, она отворено стаје на страну осумњичених и ради све да се поступак блокира.

Нико не може рећи да није знала шта ради. Ниједан документ који јој је стављен на сто није могао остати без њене сагласности. Свака одлука која је донета у овом процесу носи њен потпис.

Софија Марић / Васељенска