КАКО ЈЕ Н1, БАСТИОН ДРУГОСРБИЈАШТИНЕ, НЕХОТИЦЕ РАЗОТКРИО ЛАЖИ ОКО СРЕБРЕНИЦЕ!

Сваке године, 11. јула, у Меморијалном центру у Поточарима одржава се комеморација жртвама Сребренице, а медији широм света преносе слике ковчега са бројем 1, који симболизује најмлађу жртву. Прошле године то је био Азмир Османовић, дечак који је у јулу 1995. имао 16 година.

Док јавност добија утисак да је Азмир био хладнокрвно стрељан у оквиру „геноцида“, чињенице говоре сасвим другачију причу. Азмир није био цивил, већ регрутовани војник такозване Армије БиХ, који је страдао у покушају пробоја кроз српске положаје уласком у минско поље.

ШТА СУ ТВРДИЛИ САРАЈЕВСКИ МЕДИЈИ?

Неколико медија у БиХ пренело је вест да је „дечак Азмир ликвидиран у покушају бекства ка Жепи“.

ТВ Н1 Сарајево (01.07.2021.): „Тројица дечака покушала да дођу до Жепе и убијена су.“
Портал Радио Сарајево (11.07.2021.): „Азмир је ликвидиран.“

Овакве тврдње не само да су нетачне, већ су и део континуираног покушаја фалсификовања историје, где се борци Армије БиХ, погинули у сукобима са Војском Републике Српске, проглашавају „жртвама геноцида“.

ШТА ЈЕ ЗАИСТА ИСТИНА?

Према сведочењу његовог брата Азира Османовића, који данас ради као кустос у Меморијалном центру Сребреница, Азмир је кренуо са оцем у пробој из Сребренице, али се одвојио са групом средњошколаца и залутао. При покушају повратка у Шушњаре, ушао је у минско поље у месту Пољанци, где је страдао заједно са двојицом другова.

Додатно, у Јединственом регистру бораца Федерације БиХ пронађени су подаци који откривају праву истину о Азмиру:

• 152 дана провео је као војник такозване Армије БиХ.
• Мобилисан са 15 година.
• Његов отац, Азиз Османовић, у рату је провео 1.467 дана као војник Армије БиХ.

Овај податак потпуно руши наратив да је Азмир био невина жртва „геноцида“, јер се ради о малолетном војнику регрутованом од стране Сарајева, који је страдао као борбени губитак у ратним околностима.

ЛАЖНИ БРОЈ ЖРТАВА: КОЛИКО ЈЕ ЗАИСТА ВОЈНИКА МЕЂУ 8.372?

Док се број жртава у Поточарима представља као 8.372, све је више доказа да је међу њима велики број војника Армије БиХ који су погинули у борбеним дејствима или чак у претходним годинама рата.

• Смтра 28. дивизије Армије БиХ у Тузли (август 1995.) потврдила је да је 3.634 припадника преживело пробој, што значи да је у борбама погинуло преко 3.000 војника.
• На дженази у Поточарима 2020. године, од 9 укопаних, чак 8 су били војници Армије БиХ.
• На дженази 2019. године, од 33 сахрањене особе, 27 су били војници.
• Свака година доноси нове примере војника Армије БиХ који су претворени у „жртве геноцида“.

КАКО СЕ СТВАРА ЛАЖНИ СПИСАК ЖРТАВА?

Осим што се борци у пробоју рачунају као жртве „геноцида“, списак жртава у Поточарима садржи и:

• Оне који су страдали у периоду 1992-1995, а нису убијени у јулу 1995.
• Људе који су након рата пронађени живи, а били проглашени мртвима.
• Оне чија је документација фалсификована како би се променио датум смрти.

Република Српска већ годинама указује на манипулације бројем жртава. Истраживање из 2003. открило је 79 људи који су били на списку жртава, а за које је касније утврђено да су живи.

• Пример: Селман Алић, проглашен жртвом 1995, али је 2014. пронађен жив у Сребреници.
• Пример: Вехида Халиловић, која је 1997. тражила да се њено име избрише са списка жртава.
• Пример: Дете Хаве и Хајрудина Мухића, које је 1995. било мртворођено, али је касније проглашено „најмлађом жртвом геноцида“.

ФАЛСИФИКОВАЊЕ ИСТОРИЈЕ КАО ДРЖАВНА СТРАТЕГИЈА

Ови подаци показују да се под фирмом „геноцида“ врши континуирана манипулација бројем жртава. Истовремено, свако преиспитивање званичног наратива се проглашава „негирањем геноцида“.

• Док судија Приска Матимба Нијамбе у случају Толимир потврђује да је више од 3.000 људи погинуло у борбама, овај податак се намерно игнорише.
• Документи који показују да је број страдалих мањи од 8.372 се крију од јавности.
• Свака сумња у званичне бројке се проглашава „говором мржње“.

 ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ИСТИНУ

Прича о Азмиру Османовићу је још један пример како је „геноцид“ у Сребреници инструментализован у политичке сврхе. Невероватно је да се борци који су учествовали у пробоју кроз српске положаје, који су страдали у борби, па чак и они који су били мобилисани са 15 година – проглашавају жртвама „геноцида“.

Све док се ова тема буде третирала као догма коју нико не сме да преиспитује, а критичко разматрање буде третирано као „негирање“, истина о Сребреници остаће заробљена у пропаганди. Али она увек нађе начин да исплива на светлост дана.

Нина Стојановић