Слобода и памћење: Милошевићеве речи као опомена у времену обојених револуција

Прошло је више од две деценије од када је Слободан Милошевић у својој уводној речи пред Хашким трибуналом објаснио корене рата у бившој Југославији. Данас, више него икада, његове речи одзвањају као опомена, јер се Србија налази на прагу још једне обојене револуције политичког процеса дестабилизације који се већ више пута одиграо широм света. Власт је до сада успела да презре овај покушај, али је на нама да памтимо, да се сетимо и да не наседамо.

Историјске чињенице и почетак рата

Милошевић је у Хагу јасно нагласио да Срби нису започели рат у Југославији, већ су били прве жртве. Он је подсетио на убиство оца невесте на српској свадби у Сарајеву, прва убиства Срба у Босни, као и на масакре у Борову Селу и на Плитвицама. Иако је западна пропаганда покушала да окриви српску страну за избијање сукоба, историјске чињенице су јасне – Србија је бранила своје људе и територије.

Такође, Милошевић је истакао да је Косово и Метохија неодвојиви део Србије и да је највећа манипулација тврдити да се Косово „граничи“ са Србијом. Његове речи „Косово је Србија, не граничи се Хаг са Холандијом“ остају урезане у сећање свих који су свесни важности територијалног интегритета наше државе.

Пета колона и обојене револуције

Подсећање на Милошевића и пети октобар није само ствар историјске правде, већ и питање наше будућности. Исти они фактори који су 2000. године организовали рушење легално изабране власти, данас опет покушавају да Србију гурну у хаос. Стратегија обојених револуција је свуда иста коришћење медијске пропаганде, финансирање опозиције и подстрекивање насиља како би се срушила власт која одолева западним притисцима.

У Украјини, Грузији, Белорусији, Јерменији – видели смо исти сценарио. Иста она „невладина“ машинерија која је срушила Милошевића сада је активна у Србији. Данас више него икада морамо да будемо будни и да не наседамо на пропаганду. Народ је тај који мора да памти, да се сети како смо једном већ преварени и да не дозволи нову издају.

Опомена за будућност

Слободан Милошевић није само историјска фигура, већ и симбол борбе за национални суверенитет. Данас, када се Србија опет налази под ударом спољних сила, његове речи треба да нам служе као подсетник – памћење је најбоља одбрана од манипулације. Уколико дозволимо да заборав покрије истину, проћи ћемо кроз исти сценарио који нам је већ донео национално понижење. Србија мора да памти и да одлучно каже – НЕ новој обојеној револуцији!