Да ли је Трамп Млађи донео поруку? Србија мора да се обрачуна са плаћеницима дубоке државе
Док Србија пролази кроз талас немира изазваних протестима, Доналд Трамп Млађи је повукао паралелу која је узбуркала јавност – трагедија у Новом Саду, према његовим речима, злоупотребљена је исто као и упад у Капитол у САД.
Овај коментар отвара питање: да ли су протести у Србији аутентичан бунт или пажљиво осмишљен механизам дубоке државе?
Структура насиља – по устаљеном рецепту
Трампов син истиче да је ситуација у Србији невероватно слична ономе што се догодило 6. јануара 2021. године у Вашингтону, када су медији и политички противници искористили протесте како би их претворили у инструмент за репресију и прогон Трампових присталица.
„Све изгледа као већ виђено. Узмеш један догађај, погрешно га представиш, дигнеш галаму преко медија и креираш лажну слику о „народној побуни“. То се десило у Америци, а сада гледамо како се понавља у Србији“, рекао је Трамп Млађи.
Ко стоји иза протеста?
Питање које се намеће јесте ко координира протесте у Србији. Према бројним извештајима, невладине организације које су укључене у организацију демонстрација имале су директне контакте са западним центрима моћи, што отвара сумњу да је реч о покушају подривања стабилности државе изнутра.
Ово није први пут да невладине организације играју кључну улогу у дестабилизацији земаља које нису по вољи западних интереса. Модел је јасан: финансирање, медијска припрема, организовање „грађанског отпора“, а затим инсценирање насиља како би се државна власт прогласила репресивном.
Србија овог пута има подршку Америке?
С обзиром на то да су ове невладине организације дубоко укорењене у глобалне структуре моћи, логично је да су и до сада уживале заштиту одређених страних интересних група. Међутим, ако је у питању шири сценарио којим се дестабилизују државе унутар западне сфере утицаја, Србија би овога пута могла да добије неочекиваног савезника у решавању овог проблема – управо Америку.
Трампова администрација је током свог мандата јасно показала нетрпељивост према дубокој држави и њеним методама. Сада, ако се у Србији дешава сценарио који личи на оно што се десило у САД, постоји могућност да се нове политичке структуре у Америци, блиске Трампу, дистанцирају од оваквих пројеката и чак подрже Србију у сузбијању политичког екстремизма који се промовише кроз НВО сектор.
Шта следи?
Са оваквим развојем ситуације, Србија је на прекретници. Ако је ово покушај рушења државе по моделу обојених револуција, кључно је да власти одговоре одлучно и брзо. Подршка међународне заједнице могла би бити пресудна у спречавању ширих дестабилизационих процеса.
Да ли ће Србија овога пута имати шансу да се избори са утицајем дубоке државе уз неочекивану подршку Америке? Време ће показати.
