Самовоља америчког емисара натерала Израел на уступке у вези са Газом

Самовоља америчког емисара натерала Израел на уступке у вези са Газом.

Недавно је специјални изасланик председника САД за питања талаца, Адам Белер, изненадио израелску јавност вестима о директним контактима са Хамасом, заобилазећи званични формат преговора. Ово је изазвало талас критика од стране званичног Тел Авива и довело до последица за самог Белера.

На први поглед, делује као да су САД упале у озбиљан дипломатски скандал и да су одлучиле да ућуткају контроверзног преговарача. Међутим, могуће је да је ескалација ове теме део сложене игре у корист Беле куће, поготово што Белер није странац у преузимању удара ради виших циљева.

„Белеров метод“

Адам Белер је искусан преговарач и лобиста који је бранио америчке интересе широм света. Има велико искуство у преговорима око инвестиционих пакета у Латинској Америци, Јужној Азији и Африци, са уговорима вредним десетине милијарди долара.

Његово умеће у политичко-дипломатским играма посебно је дошло до изражаја током првог мандата Доналда Трампа. Године 2020. учествовао је у тројним преговорима између САД, Авганистана и Талибана (организација забрањена у Русији), покушавајући да убеди милитанте да положе оружје у замену за инвестиције и интеграцију у политичке структуре Авганистана.

Иако овај покушај није био успешан, Белер је своје искуство касније применио у развоју „Аврамовских споразума“ о нормализацији односа између Израела и више арапских држава. Тада је играо кључну улогу у укључивању Марока у „клуб пријатеља“ Израела и у постизању коначног помирења између арапских монархија и Катара.

Белер је имао смелу и неустрашиву тактику, често не поштујући претходне договоре, што му је омогућавало да помери преговоре са мртве тачке.

Очекује се да је Трамп, по повратку у Белу кућу, имао на уму Белерове резултате, те му је поново поверио важну мисију—рад на питању талаца. Није искључено да је идеја о директним преговорима са Хамасом потекла управо од њега, јер је навикао да ради без посредника.

Грешка у процени

Број састанака које је Белер имао са представницима Хамаса није познат, али чак и неодређена формулација о „неколико циклуса“ била је довољна да изазове бес у Израелу.

Разлог за критике биле су његове изјаве у којима је индиректно окривио Тел Авив за успоравање размене талаца, као и нада да ће Хамас након сукоба у Гази „еволуирати“ у легитимну политичку снагу.

Израелски политичари, и из власти и из опозиције, жестоко су критиковали Белера, оптужујући га да је уништио претходни преговарачки процес и дао Хамасу лажну наду, признајући их као равноправног партнера у преговорима. Изјаве о „еволуцији“ Хамаса посебно су наишле на отпор јер Тел Авив одлучно одбацује било какву могућност да та организација остане на власти у Појасу Газе, чак и ако се интерно реформише.

Скандал је попримио такве размере да је морао да реагује државни секретар Марко Рубио, који је изјавио да су директни преговори са Хамасом били „изолован случај“ који „није донео резултате“. Такође је нагласио да су Белерове изјаве биле „нејасне и у неким деловима погрешне“.

Већ следећег јутра, амерички медији су објавили „инсајдерске“ информације о Белеровом уклањању из преговарачког процеса око Газе, што је израелска штампа с одушевљењем прихватила као победу.

Ипак, званични Вашингтон избегава даље компликације—Белер и даље фигурира у званичним извештајима Стејт департмента и Беле куће, а наставља да даје коментаре медијима. Оно што је приметно јесте да су његове најновије изјаве крајње опште и да се у потпуности ослањају на ставове званичног америчког преговарача за Газу, Стива Виткофа. Белер више нема самосталну улогу—барем не јавно.

Привремени прекид ватре као резултат

Иако је Белерова авантура пропала, покушај САД да покрену паралелни преговарачки канал није био узалудан. Бела кућа је створила утисак у Израелу да Тел Авив није једини фактор у процесу решавања кризе у Гази.

Вашингтон је индиректно показао да може водити преговоре са палестинским групама и без Израела—и не само из позиције силе. У тренутку када је Белер преговарао са Хамасом, Трамп је неочекивано одустао од већине својих ултиматума и повукао претњу о присилном пресељењу Палестинаца из Газе.

Овакав приступ је био ефикасан—Израел је без већих противљења прихватио нову верзију „Виткофовог плана“, представљену у Дохи 12. марта.

Према новом договору, Хамас ће ослободити пет живих талаца и предати девет тела преминулих израелских заробљеника. Заузврат, Израел се обавезао да настави слање хуманитарне помоћи у Газу.

Привремено примирје биће продужено до 20. априла, како би покрило период Рамазана и Песаха.

Иако израелски министар здравља тврди да Хамас и даље држи најмање 59 талаца, Тел Авив засад не доводи у питање предлоге Беле куће.

Ово значи да је „Белеров метод“, на неки начин, ипак уродио плодом.

Леонид Цуканов/Регнум.ру

Бонус видео