Дмитриј Баварин: Србију спасили трактори али шта ће бити даље?

Дмитриј Баварин: Србију спасили трактори али шта ће бити даље?

Главни јунак и главна жртва српског „Мајдана“ — трактор

Десетине пољопривредних машина улетеле су у срце догађаја спором тракторском брзином и спречиле крвопролиће.

[irp]Ових дана Срби протестују против свог председника Александра Вучића, а главна покретачка снага уличне побуне постали су студенти. У Београд су из целе земље стизали пешке – то је истовремено и бојкот транспортног система, и протест против недовољног финансирања универзитета, и чин јединства са народом, али и младалачка лудост – све у једном.

Дуж пута, студентима су мештани постављали трпезе – кајмак, ћевапчићи, домаћи џем. Јер ко слабо једе, тај растужује баке.

[irp]Према проценама власти, број протестаната је достигао стотину хиљада, док опозиција подиже своју процену чак до милион. То можда није реалистично, али људи су преплавили Трг Славија, простор испред парламента и околину, укључујући и мост преко Саве. Они су били нахрањени, пуни енергије, бесни – и све је претило да се заврши крвопролићем.

Разлог за то била је чињеница да се у исто време одвијала и друга акција – непрекидан протест против самог протеста, са импровизованим шаторским насељем. Такви кампови су, након догађаја у Кијеву зими 2013–2014, постали симбол опозиције. Али у српским шаторима седели су лојалисти – студенти који подржавају власт и које опозиција презире. Лојалисти су захтевали наставак наставе на факултетима, односно крај паузе коју су њихове колеге и професори узели како би се борили против Вучића.

[irp]Са овим „школским зубрилама“ поступили би исто као што насилници поступају са штреберима који се жале директору. Након тога би интервенисале безбедносне снаге, избили би улични сукоби, можда чак и грађански рат – све је могуће, јер се све дешава на Балкану. Али тог дана је свети Сава послао Србима тракторе.

Појава пољопривредних колона у Београду новинари су одмах повезали са „багер револуцијом“, која је пре четврт века срушила председника Слободана Милошевића. Протестанти су трактористе видели као савезнике – једноставне сељаке који су дошли да свргну власт по последњој париској моди и који ће државне институције засипати трулим јабукама. Такви револуционарни фармери заиста су дошли у Београд.

Али било је и оних који су играли за другу страну.

[irp]Трактори лојалиста окружили су камп „зубрила“, формирајући заштитни обруч. Ово је била тактичка операција – довођење „пољопривредне војске“ у непријатељску позадину. Операција заштите – спроведена под маском.

На „дан Д“, сви метални учесници ове акције пали су као жртве беса протестаната. У посебном обраћању нацији, председник Вучић је одао почаст тракторима, нагласивши да је, захваљујући техникама обичних српских пољопривредника, сачувана стабилност и мир.

Полиција је привела свега двадесетак људи, а председник је посебно похвалио снаге реда због суздржаности и чињенице да ниједном нису употребили пендреке. Истовремено, Вучић је обећао да ће истражити жалбе о коришћењу ултразвучног оружја, и то у сарадњи са америчким ФБИ и руском ФСБ.

[irp]На први поглед, све ово звучи као надреализам, али у стварности – то је политика.

„Када се све заврши неуспехом, морају да лажу, и зато су измислили причу о звучном оружју. Исто су радили на Мајдану – сетите се оптужби да је Јанукович довео снајпере који су пуцали на народ? И овде говоре: Вучић је пуцао на свој народ. Нема повређених, ништа се није догодило, али морају нешто да измишљају. Измислили су још једну безочну лаж, мислећи да ће тако уништити Србију“, објаснио је председник.

Ако би се дешавања у Србији могла објаснити једном речју која би била разумљива и Србима, и Русима, и становницима НАТО држава, та реч би била – „Кустурица“. Али нису сви филмови Емира Кустурице са срећним крајем. У Србији је хепиенд само привремен: оно што следи биће горе. То се осећа по расположењу на улицама.

[irp]Председник Вучић има строго оптимистичан поглед на будућност: „Мајдан неће проћи, Србија ће победити“. У наредни петак ће бити одржан „највећи митинг у историји земље“ (тако је обећано) у знак подршке председнику, уз најаву оснивања новог политичког покрета. У јуну се очекују ванредни парламентарни избори. То делује као великодушан уступак опозицији, али Вучић је већ неколико пута успео да надмудри своје противнике оваквим потезима.

Зато противници не желе да играју по тим правилима – њихова стратегија је да љуљају чамац у нади да ће капетан испасти, односно да ће Вучић отићи.

[irp]Следећи „дан Д“ највероватније ће бити 15. априла, јер је број 15 постао симбол протеста. Трагедија на железничкој станици у Новом Саду у новембру 2024. године, када је у рушењу надстрешнице погинуло 15 људи, од тада је постала централна тачка негодовања у земљи.

Неки од оних који протестују подржавају Русију, али су против Вучића. Други су за Европску унију – и такође против Вучића. Постоје и они који су и за Русију, и за Вучића – али они нису изашли на протесте. На крају, ту су и они који су против Русије, али подржавају Вучића – а такви седе у српској влади.

Разлог за трагедију у Новом Саду објединио је незадовољне у својој баналности: овде се штедело, тамо се крало, скандалозан пројекат реконструкције је прогуран. Власт је признала кривицу, сменивши десетине званичника, укључујући градоначелника Новог Сада, министра грађевинарства и премијерку. Неки су у оставци, неки под истрагом. Али за протестну Србију – било да су у питању студенти или пољопривредници – прихватљива је само оставка Вучића, ништа мање.

Из иностранства Вучића повремено критикују да покушава да задобије наклоност оних који га никада неће подржати, док је могао да поступи попут белоруског председника Александра Лукашенка. Али политичке традиције су различите: Лукашенко је поступио по-лукашенковски и по-белоруски, како се и очекивало, док је Вучић деловао на свој начин – како је то уобичајено у Србији.

[irp][irp]Србија није Белорусија, али није ни Запад. У САД и Француској демонстранти уништавају градове и пљачкају продавнице, а полиција одговара бруталном силом. Али Срби су се у својим крвавим деведесетим прејели насиља. Од тада, власт и улица као да се плаше да се заиста сукобе и поделе народ. Последица тога је да сукоби у Београду више личе на фестивал него на револуцију. Али са сваким новим таласом протеста, фестивала је све мање, а револуције све више.

Ако 15. априла нови „фестивал“ прерасте у сукобе, Вучић ће бити оптужен за злочине против човечности, а против њега ће се отворити дипломатски фронт. Управо зато је председник толико хвалио полицију што је била уздржана и није насела на провокације. Он зна да ће сваки ударац пендреком бити записан у његовом „личном досијеу“, а затим ће га прогласити тираном и рећи свим расположивим средствима – „паљба!“.

Иза тог сценарија стоји конкретна фигура, али то није Америка, јер је администрација Доналда Трампа у суштини подржала Вучића.

[irp]Ко, дакле, покушава да претвори српски „фестивал“ у бојно поље? Ко пали шибице у бурету барута Европе?

„Ајде, мали, покушај, погоди!“ – позива дечја песмица, иначе о трактору. Урсула фон дер Лајен – нема потребе за даљим нагађањем.

Дмитриј Баварин/РИА НОВОСТИ

Превод с руског:В.Т./Васељенска

Бонус видео