Изигравајући Бориса Тадића, Милатовић постидио Зорана Милановића и обесмислио сврху Адријана Вуксановића

Изигравајући Бориса Тадића, Милатовић постидио Зорана Милановића и обесмислио сврху Адријана Вуксановића: Понаша се као вратар са Пантовчака, а не предсједник Црне Горе.

Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић наставља да „сипа со на рану“ грађанима Црне Горе који су га прије скоро двије године изабрали за наследника Мила Ђукановића.

И заиста, Милатовић се понаша као достојни наследник почасног предсједника ДПС-а. Поред тога што дијели Милове погледе на скорију прошлост Црне Горе и региона, по питању Сребренице, Републике Српске и независност тзв. Косова, Милатовић је најдаље у понижавању српког народа и његове слободарске традиције отишао својим снисходљивим односом према званичном Загребу.

Попут, некадашњег предсједника Србије Бориса Тадића, Милатовић се од усвајања Резолуције о Јасеновцу у црногорском парламенту, верзирао за извињавање Хрватској. Како је Борис Тадић изигривао понизног другара Иву Јосиповићу, тако се Милатовић труди да изиграва посилног Зорану Милановићу и Андреју Пленковићу, озбиљно пријетећи да обесмисли сврху Адријана Вуксановића на црногорској политичкој сцени.

Због чега је Милатовићу више стало до осјећања хрватског народа, него српског, можемо само нагађати. Нелогичности у Милатовићевим потезима просто фасцинирају, јер је усвајање Резолуције о геноциду у систему логора Јасеновац, Дахау и Маутхаузен, је најприје назвао политичком трговином жртвама и злочином, а данас се (у новој рунди извињавања Загребу) није удостојио ни да јој изговори име у цјелости.

“Критиковао сам прошле године ону резолуцију (о геноциду у Јасеновцу), не зато што треба негирати геноцид у Јасеновцу, који се десио, него зато што сам сматрао да ћемо ми, у име Црне Горе, смањити и ослабити нашу преговарачку позицију у отвореним билатералним питањима с Хрватском. Шта се десило? Ослабили смо нашу преговарачку позицију… Ти исти који су је ослабили, сад тражим да, наравно, ураде нешто како бисмо што прије у доброј вјери ријешили питања са званичним Загребом. Исто тако, позивам званични Загреб да додатно покажу разумијевање према Црној Гори”, изговорио је ово Милатовић са позиције предсједника Црне Горе.

Он се на свој аутентично понизни начин сагласио са ставом хрватског шефа дипломатије Гордана Грлић Радмана да би Подгорица требало резолуцијом да осуди агресију на Дубровник.

„Лоша политика која је почетком деведестих постојала у Црној Гори, допринијела је, између осталог, разарању бивше државе“ , констатовао је Милатовић.

Да је којим случајем он био на мјесту Мила Ђукановића почетком 90-их година засигурно би поступио другачије од ДПС-овог господара, а не онако како ради од тренутка када га наслиједио на позицији предсједника државе.

Међутим, од срамне Милатовићеве изјаве је најсрамније само његово ћутање на свирепо страдање црногорских војника у војном логору Лора у околини Сплита. Ниједну ријеч не завређују смрт Душана Баровића, Луке Газиводе, Боривоја Зиројевића, Ранка Вујовића, Драгомана Докнића, Драгана Јаковљевића, Павла Поповића, Милоша Перуновића, Ратка Симовића, Неђељка Јанковића, Миљана Шушића, Радивоја Петковића, Радомира Вулића и Луке Аџића.

Све је то прећутао „предсједник свих грађана“ само да не би „подигао притисак“ званичном Загребу и да би „угурао“ Црну Гору у Европску унију која се на „путу без повратка“.

На другу годишњицу његовог предсједниковања само се може са сажаљењем констатовати што Милатовић обнаша функцију предсједника Црне Горе, а не предсједника неке њој непријатељске земље. Коме служи предсједник који без устезања прихвата наративе који оптужују његову земљу и који игнорише злочине против свог народа?

Предсједник који ћути о страдањима свог народа, а одлучује се за „њежност“ према онима који га оптужују, не може бити поштован у својој земљи, баш као ни предсједник који је спреман да прећути истину да би се додворио сусједу који га нимало не „зарезује“.

К

ада већ свако мало главу намаља ка Загребу, Милатовић би могао усвојити савјет који му је управо тамо дао прекаљени хрватски колега „да се мало више фокусира на Црну Гору и њене интересе, а не да ради по скриптама које им састављају други секретари ЕУ мисије у Подгорици“.

Борба.ме

Бонус видео