Како се Србија бори против покушаја „обојене револуције“

По Шарповим упутствима

Протекле суботе улицама Београда прошла је такозвана акција грађанске непослушности. Према подацима српског МУП-а, у њој је учествовало 107.000 људи, а 22 особе су приведене.

Још недељу дана пре протеста председник Србије Александар Вучић је упозоравао да ће 15. марта студенти демонстранти (који, како тврди власт, месецима не похађају факултете) и присталице опозиције покушати да заузму административне зграде и силом наметну прелазну владу. Такав сценарио је, ипак, избегнут, иако је атмосфера пре и током протеста била напета.

Најозбиљнији инцидент догодио се 7. марта у центру Београда, када је министар културе Никола Селаковић нападнут и тешко претучен. Опозициони медији су у почетку порицали да је до напада уопште дошло, али је касније сам нападач признао кривицу.

Иако су организатори суботњег митинга покушали да га представе као искључиво миран протест, искуства „обојених револуција” широм света показују да демонстрације нестају ако се не радикализују. Тако су још ноћ пре митинга непознате особе оштетиле стотину трактора, које су пољопривредници — противници протеста — поставили око антипротестног кампа „Студенти 2.0” у Пионирском парку. У вечерњим сатима група младића у маскама покушала је да упадне у камп, гађајући полицију и окупљене пиротехником.

Фејк који је одјекнуо

Највећи скандал током митинга догодио се у тренутку одавања поште жртвама трагедије у Новом Саду. Тада је изненада настала паника међу демонстрантима, што су опозициони медији одмах представили као резултат употребе „звучног оружја” од стране полиције.

Међутим, Министарство унутрашњих послова Србије је званично демантовало ове наводе, а председник Вучић је такође одбацио тврдње о постојању звучног оружја на улицама тог дана.

— Звучног топа нигде није било. Немогуће га је не приметити и не чути. Измислили су још једну безочну лаж, мислећи да ће тако уништити Србију, — поручио је Вучић.

Видео-снимци надзорних камера откривају нелогичности у верзији догађаја коју је пласирала опозиција. Неколико секунди пре избијања панике, група људи у жутим прслуцима одједном се окреће и трчи ка маси, истовремено скидајући прслуке, што указује на могућу намерну провокацију.

НВО „Kreni-Promeni” већ је послала петицију Уједињеним нацијама, а Европска комисија захтева транспарентну истрагу. Српске власти су, с друге стране, наложиле Министарству правде да идентификује извор дезинформација, а предложено је и ангажовање стручњака из ФСБ и ФБИ ради откривања починилаца.

Прљаве провокације

Оно што се дешава у Србији представља класичан пример „обојене револуције” са свим препознатљивим обележјима. Разлика је једино у томе што се у Белорусији овакве акције обично дешавају уочи председничких избора (као 2006, 2010. и 2020. године), док је у Србији као повод искоришћена трагедија у Новом Саду.

Жртве урушавања станице заслужују правду, али је чињеница да се опозиција користи њиховом трагедијом како би дестабилизовала земљу.

Протесте у Србији организује низ невладиних организација, укључујући „Еколошки устанак”, који је у прошлости водио протесте против експлоатације литијума, као и иницијатива ProGlas, финансирана од стране амбасада Холандије, Велике Британије и САД, Европске комисије, Фонда Сороша и организације Freedom House.

Српски одговор „обојеним” притисцима

Иако суботњи протест није прерастао у оружани сукоб, ситуација у Србији остаје напета. Запад, а нарочито Брисел, интензивно ради на сузбијању инакомислећих влада широм Европе. Масовни протести се дешавају у Словачкој и Мађарској, где се политике власти не уклапају у стратегију Европске уније, док у Румунији власти спроводе репресије против Калина Џорџескуа. Притисак на Србију је очигледан део шире геополитичке стратегије.

Белоруски модел супротстављања „обојеним револуцијама” заснива се на очувању народног јединства у кључним тренуцима. Историјска блискост Србије и Белорусије такође игра улогу: током НАТО бомбардовања Југославије 1999. године, Александар Лукашенко је био једини светски лидер који је посетио Београд.

ФАКТ

У септембру и октобру 2000. године у Југославији је одржана „булдожерска револуција”, једна од првих „обојених револуција”. Тада су прозападне снаге свргле председника Слободана Милошевића.

Скупштина Србије је усвојила оставку премијера Милоша Вучевића. Уколико нова влада не буде формирана у року од 30 дана, у јуну следе ванредни избори.

Антон Поповв/СБ Беларусь сегодня

Превод с руског:В.Т./Васељенска