Самопроглашено Косово нема војску ни суверенитет, али прави војни савез за напад на Србе

Потписивање војног меморандума о сарадњи између Албаније, Хрватске и самопроглашеног Косова изазвало је снажне политичке и безбедносне реакције у Србији. Док потписници тврде да је реч о „миру и сарадњи“, реалност показује нешто сасвим друго све више се стиче утисак да је реч о савезу чији је главни циљ супротстављање Србији, њеном утицају и интересима у региону.

Антисрпски троугао

Формално, договор је потписан ради сарадње у области одбране, обуке, размене искустава и „јачања отпорности“. Али, суштински, у питању је тројни војни савез који укључује две чланице НАТО-а ,Хрватску и Албанију  и лажну државу која нема ни пуну територију, ни сопствену војску, ни међународни суверенитет.

Како је могуће да нелегална творевина која ни не постоји у УН, а њена „војска“ представља правни нонсенс у оквиру Резолуције 1244, уопште буде страна у војном савезу?

Овим потезом, Приштина фактички најављује формирање паравојне алијансе у сенци, која би потенцијално могла бити замена за КФОР, уколико дође до повлачења међународних трупа. Овде није реч о пукој „сарадњи“ – већ о припреми терена за сценарио у којем би уместо међународне мисије дошла „регионална сила“, састављена од оних који историјски нису показали ни вољу ни способност за објективност у односу према српском народу.

Западни пси рата?

Да ли је ово све случајност или пажљиво координисана акција? Тешко је поверовати да се Албанија, Хрватска и Косово координишу без спољне подршке. И док се Србија суочава са унутрашњим притисцима, протестима, кроз оптужбе и санкције према лидерима Републике Српске, и политичком изолацијом, у исто време се формира савез у коме је сваки члан показао непријатељство према Србији у последњих 30 година.

Ако овоме додамо и неуспех „Окупаторске администрације КФОР-а“ да у последње време ефикасно контролише безбедност на северу Косова и Метохије, отвара се простор за питање, да ли Запад већ планира излазну стратегију, препуштајући контролу над тереном својим „локалним партнерима“?

„Олуја 2“ као коначни циљ?

Изјаве попут оне хрватског министра одбране Ивана Анушића, који поручује да „време када се питало Београд је прошло“, као и отворене провокације из Приштине, указују да се иза овог споразума крије више од симболике. Према речима безбедносних стручњака, овај савез би могао бити припрема за нови талас насиља „Олуја 2“, али овога пута на Косову и Метохији.

И није први пут да Хрватска и Албанија „удружују снаге“ – од деведесетих до данас, ово партнерство се непрекидно надограђује, а Косово је сада само нова тачка на тој линији.

Политика конфронтације, не сарадње

Док српски званичници апелују на мир, дијалог и поштовање међународног права, са друге стране стижу поруке о „партнерству у одбрани“. Али одбрани од кога? Ко прети Албанији, Хрватској и Косову ако не управо сопствена историја конфликта и непоштовања туђих права?

Србија је више пута нагласила да не тражи сукоб, али је спремна да брани своје грађане, територију и суверенитет. Овакви меморандуми нису поруке мира, већ провокације. И то у тренутку када регион ври, од Бањалуке до севера Косова.