ХРВАТИ БИ ДА УКИНУ СВЕ СРПСКО: Културни центри постају „непријатељска упоришта“, траже и надзор обавештајаца!

Фото: Васка Радуловић
Отварање Српског културног центра (СКЦ) у Задру, као и у другим градовима широм Хрватске, поново је било окидач за панику и параноју у десничарским круговима. Уместо да се поздрави идеја очувања идентитета малобројне српске заједнице, покренута је медијска хајка , СКЦ се означавају као „упоришта обавештајаца“, „претње безбедности“, па чак и као „припрема терена за окупацију“ у случају кризе.
Док се Срби у Хрватској боре да сачувају своје последње трагове културе, вере и традиције, поједини хрватски политичари отворено траже да СКЦ буду под присмотром Сигурносно-обавјештајне агенције (СОА). Према њиховој логици, иконописна радионица, позоришна представа или књижевно вече – представљају опасност по државну безбедност.
Параноја уместо толеранције
Саборски посланик Јосип Јурчевић (НЗ, Мост) иде дотле да СКЦ описује као „окупационе центре“ настале на основу Ердутског споразума, а десничарски политичар Томислав Јоњић, некадашњи председнички кандидат, тврди да је циљ „ширење српског света“. Посланик странке Можемо, Звонимир Троскот, чак отворено тражи да се центри стављају под надзор тајних служби.
И док се у Европи подстичу мањинска права и културна размена, у Хрватској се очито и даље води невидљиви рат против свега што је српско – па и против позоришта, изложби, народних ношњи и књига.
Пленковић „велеиздајник“?
Оптужбе не стају само на адреси српских удружења. Десничарски медији и „бранитељске“ организације нападају чак и премијера Андреја Пленковића због подршке овим пројектима. Прозивају га за велеиздају, јер је Влада, заједно са Саветом за националне мањине, у последњих неколико година финансијски подржала изградњу и обнову српских културних објеката.
Уместо подршке – притисак и асимилација
Уместо подршке повратку и останку Срба, уместо охрабривања да негују свој идентитет и традицију, институције се користе да се посеје страх, изазове стигматизација и појача осећај неприпадања. У градовима попут Петриње грађани се мобилишу против изградње СКЦ у близини Трга хрватских бранитеља – као да културна сала представља опасност.
У исто време, демографи попут Сање Клемпић Богади из Института за миграције и народности упозоравају да се број Срба у Хрватској константно смањује. Без подршке државе, али и без простора за културни и друштвени живот, младих Срба је све мање, а нада у обнову заједнице све тања.
Уместо да се поздрави свако место где Срби у Хрватској могу да сачувају свој идентитет, негују језик, културу и обичаје – они се поново стављају на нишан. Данас се надгледају позоришта и читаонице, а сутра? Књиге, песме, мисли? Када културни центар постане безбедносни проблем, онда је проблем – друштво. И његови страхови.
