ХУЛА НА БОГА: ЛАЖНИ МОНАХ, ТИКТОКЕР КАДИ БЛОКАДЕРЕ И ДЕЛИ БЛАГОСЛОВЕ

У мору апсурда који ових дана окружују студентске протесте и блокаде по Србији, пажњу јавности привукао је један несвакидашњи појавни облик псеудорелигиозног активизма. Младић, видљиво младолик, обучен у монашку мантију са дрвеним крстом у руци, појављује се на свим већим протестним окупљањима, кади учеснике и дели „благослове“, представљајући се као „монах Михајло“.

Сцене у којима овај самопроглашени духовник у пратњи камера прати колоне студената, чита молитве, кади и позира за друштвене мреже, већ су изазвале бројне реакције и питања у јавности – од тога да ли је реч о тешкој заблуди до потенцијално опасне манипулације.

Јавности се поводом овога обратио и отац Арсеније, игуман манастира Рибница, који је изјавио да поменути младић није њихов сабрат, „Био је код нас веома кратко и напустио је манастир чим су почели протести.“, навео је игуман Арсеније у видео саопштењу.

Још узнемирујуће је што овакав наступ, који је очигледно у супротности са учењем и поретком Српске православне цркве није изазвао ни најмањи отпор међу организаторима блокада и учесницима. Напротив, многи га подржавају, снимају, чак и траже „благослов“.

Поставља се озбиљно питање: до ког степена је духовно незнање узело маха међу младима, када је могуће да се човек без монашког статуса, без благослова, који себе рекламира на ТикТоку, прихвата као духовни ауторитет? Његов налог на овој платформи прати скоро 40.000 људи. Публика му је највећим делом млада, лако подложна утицају и без довољног знања о разлици између стварног монаштва и костимиране имитације.

Психолози истичу да су овакви наступи често последица дубљих потреба за пажњом или проблемима идентитета. А када се на то дода политичка сцена и медијска експонираност – добијамо коктел који је и комичан и трагичан у исто време.

Црква је јасна – нема места за лажне монахе у јавности, посебно не у контексту политичких и протестних окупљања. Али, питање које остаје виси у ваздуху: ако млади људи данас не знају основне разлике између истинске духовности и интернет сензације, шта нас тек чека у годинама које долазе?

Оно што је требало да буде мирно и озбиљно окупљање младих постало је позорница за утицајне личности са ТикТока, костиме и лажна представљања. Највећа трагедија у свему томе није самопромоција једног младог човека, већ то што га део јавности, без икаквог критичког осећаја, прихвата као нешто нормално.