Загорка Доловац као гаранција некажњивости и главни и одговорни за дестабилизацију Србије!

Србија данас не живи у уставном поретку. Она преживљава у условима наметнуте анархије у којој се државне институције урушавају изнутра, а насиље постаје свакодневна појава – не као спонтана реакција, већ као директна последица организованог, системски подстицаног безакоња. И у самом средишту тог процеса налази се једно име: Загорка Доловац.

Као републичка јавна тужитељка, Загорка Доловац већ годинама контролише тужилаштво, али не у складу са законом, већ у складу са политичким интересима групација које имају за циљ дестабилизацију државе. Са преко 70 одсто тужилаца који су директно или индиректно под њеном контролом, она је успоставила паралелни правосудни систем у којем се поступа само по политичком налогу, а не по закону.

Последице тога данас гледамо на улицама Ниша, Београда, Новог Сада, и коначно Оџака. У Нишу, више лица је повређено само зато што су чланови СНС-а или нису подржали блокаде. Међу нападнутима је и старија жена, а по сведочењима лекара, неки од нападача су жртвама нанели повреде главе и потресе мозга. И поред тога, према ексклузивним сазнањима Васељенске, ухапшени насилници су убрзо пуштени – један од њих чак и без потписа, само на основу усменог признања. О каквом систему права говоримо?

У Београду, свакодневне провокације, претње, упади у јавне институције и напад на новинаре постали су „нормалан“ део политичке сцене. У Оџацима – пуцњава. Испаљено десет метака. Тешко је рањен човек чији је једини „преступ“ био што је стао у одбрану институција.

А шта ради тужилаштво? Не реагује. Не подиже оптужнице. Не спроводи закон. Зато што не сме без одобрења Загорке Доловац.

Посебно је проблематична улога Тужилаштва за високотехнолошки криминал (ВТК). Како сазнајемо из извора у полицији, ВТК у 99% случајева поступа по захтевима за прикупљање обавештења, али не и за процесуирање. Једноставно речено – подаци се прикупе, али се предмети не воде. Није реч о неспособности, већ о блокади. Јер главни тужилац ВТК, Борис Мајлат, директно је постављен од Загорке Доловац, без конкурса, без јавности, потпуно дискреционо – и ради оно што му се каже. А што му се каже, зна се – ништа без одобрења.

Нема реакције ни на планско подстицање насиља на друштвеним мрежама, где се свакодневно појављују профили који се представљају као „студенти у блокадама“, а у ствари су политички ботови. Уз отворене позиве на линч, упаде, па и ликвидације. Али ВТК не покреће поступке. Зато што не сме. Или не смеју да смеју.

Осим тога, више извора је потврдило да је Загорка Доловац лично одговорна и за опструкцију истраге у случају трагедије у Новом Саду. Када је коначно дошло до покретања поступка и хапшења – на интервенцију тужиоца Ненада Стефановића – Доловац је моментално одузела предмет и пребацила га на контролисани терен, како би се све зауставило. Јавности се послала порука: закон ће се примењивати само ако не смета политичком плану опозиције.

Уместо да штити поредак, Загорка Доловац штити интересе рушилаца. И тиме постаје њихов саучесник. Док она ћути, насиље се множи. Док она блокира предмете, Србија тоне у безакоње.

И зато данас није највећи проблем што се насиље дешава. Највећи проблем је што је оно дозвољено. Што је ослобођено последица. И што га тужилаштво, уместо да сузбија, храни.

А када држава изгуби тужилаштво, изгубила је право. А када изгуби право – изгубила је себе.

Софија Марић / Васељенска