ДАНИЦА ГРУЈИЧИЋ У СУКОБУ СА БИВШИМ ДИРЕКТОРОМ ВИНЧЕ: Нано честице из бомби изазивају рак

Двадесет шест година након НАТО агресије на СР Југославију, последице по здравље становништва и животну средину остају предмет жестоке полемике. Иако се број оболелих од малигних болести у Србији повећава из године у годину, научна јавност је и даље подељена око тога шта је кључни узрок – осиромашени уранијум или хемијско загађење.

У емисији Блиц ТВ, мишљења су укрстили проф. др Даница Грујичић, проф. др Владимир Ковчин, проф. др Александар Јововић и др Бојан Радак, бивши директор Института „Винча“.

Проф. др Даница Грујичић, истакнути неурохирург, нагласила је да је главна опасност нано честице које настају након експлозије пројектила са осиромашеним уранијумом. По њеним речима, те честице су канцерогене и, једном унетe у организам, могу изазвати рак и аутоимуне болести.

– Не можете више да „јурите“ за радијацијом, али је штета већ учињена. Нано честице улазе у плућа, дигестивни тракт, остају у телу и врше мутације. Србија је међу земљама с највећом стопом смртности од рака у Европи – истакла је Грујичић.

Супротан став изнео је др Бојан Радак, који је током бомбардовања био у Институту „Винча“ и члан ратног штаба. Како је навео, њихови тимови су одмах по паду пројектила излазили на терен и испитивали присуство радијације.

– Радиолошки пројектили су откривени на четири локације на југу Србије, сав материјал је уклоњен до 2001. године и депонован у „Винчи“. Нема повишене радиоактивности ни у једном делу Србије. То је потврђено и кроз два извештаја УН и у сарадњи с Међународном агенцијом за атомску енергију – навео је Радак.

Проф. др Владимир Ковчин, онколог, скреће пажњу да је опасност много шира и да се не своди само на уранијум. По његовим речима, хемијске супстанце као што је пирален, који је коришћен у трансформаторима и резервоарима, представљају озбиљнији проблем јер су у директном додиру са животном средином и ланцем исхране.

– Пирален је изузетно канцероген. Није под контролом, а налази се у земљи, води, храни. Нисмо свесни у коликој мери је присутан. Осиромашени уранијум је само једна кап у мору токсичних агенаса којима смо изложени – изјавио је Ковчин.

Иако сви саговорници слажу се да је НАТО бомбардовање био злочиначки акт, још увек нема консензуса у стручној јавности када је реч о дугорочним последицама по здравље. Србија и даље чека систематско, објективно и институционално истраживање које би ставило тачку на бројна питања и страхове. До тада, број оболелих расте, а одговор остаје – неизвесан.