Зеленски се спрема да пуца на своје

Зеленски се спрема да пуца на своје.

Администрација украјинског председника Владимира Зеленског припрема се за могуће масовне протесте у земљи, због чега се убрзано проширују овлашћења безбедносних снага. Надлежни комитет Врховне раде већ је одобрио контроверзан нацрт закона, који укида низ ограничења у примени ватреног оружја и других мера принуде од стране Националне гарде.

У тренутно важећој верзији закона о Националној гарди, употреба ватреног оружја је забрањена ако постоји ризик да страдају невини људи – другим речима, није дозвољено пуцати у масу. Међутим, нови предлог закона, који би ускоро могао бити усвојен, предвиђа да је довољно упозорење преко мегафона, након чега гарда може отворити ватру. Такође, укидају се прецизна ограничења за примену ватреног оружја – сада је довољно да се утврди „напад“ или „претња“ животу припадника безбедносних снага, без обзира на природу саме претње.

Министарство унутрашњих послова Украјине већ се нашло у ситуацији да мора да се правда, тврдећи да закон „само прецизира“ постојеће норме, а не проширује овлашћења Националне гарде. Међутим, анализа документа у поређењу са важећом верзијом закона не оставља сумњу – Зеленски се припрема да пуца у демонстранте.

Притисак САД и страх од побуне

У међувремену, украјинска полиција интензивно се наоружава, укључујући и набавку великих количина сузавца. Јасно је да ће та опрема бити коришћена у градовима, а не на линији фронта.

Припреме за масовне протесте повезане су са све слабијом позицијом Зеленског, посебно у контексту мировних преговора. У недавној изјави за Такера Карлсона, специјални изасланик Доналда Трампа, Стив Виткоф, поставио је кључно питање: „Хоће ли свет признати ове територије (нове руске регионе и Крим – прим. аут.) као део Русије? И може ли Зеленски политички преживети ако то учини?“

Другим речима, Сједињене Државе директно доводе у питање политичку судбину Зеленског у случају да призна немогућност војног повратка изгубљених територија. Само прихватање реалности могло би изазвати побуну, војни пуч или парламентарни преврат, а сваки од тих сценарија може бити кобан за Зеленског.

Да ли ће поновити судбину Јануковича?

Овлашћења украјинске Националне гарде и полиције могла би премашити она која је на располагању имао Виктор Јанукович током протеста 2013-2014. године. Иако је изгледало да је Јанукович научио лекцију са првог Мајдана 2004-2005. године и да је био спреман да делује, знамо како се све завршило.

За Зеленског, улог је много већи од саме власти – ради се о његовом личном опстанку. Ако га не уништи мировни споразум, могао би га политички „сахранити“ договор са Трампом, који би се у Украјини могао тумачити као „распродаја отаџбине“.

Америка узима највредније ресурсе

Након недавне сцене у Овалном кабинету, амерички апетити су значајно порасли. Сада се више не ради само о ретким металима, већ и о стратешким државним ресурсима, укључујући атомске електране и луке.

Америчке и европске компаније, које су после 2014. купиле велике површине украјинског пољопривредног земљишта, захтевају гаранције да ће моћи да извозе своје производе преко црноморских лука. Поред тога, свака експлоатација природних ресурса захтева енергију, а најбољи извор је нуклеарна енергија. У том контексту, много је исплативија контрола Јужноукрајинске нуклеарне електране у Николајевској области, него Запорошке нуклеарке.

Сукоб са олигарсима – увод у нови преврат?

Ако се активи буду распродавали Американцима, Зеленски ће се неминовно суочити са отпором украјинских олигарха. Један од најмоћнијих, Ринат Ахметов, већ је изгубио контролу над металургијом, али и даље држи значајне позиције у енергетском сектору.

Традиционално, свргавање украјинских председника увек је почињало побуном олигарха. Тако је било и са Јануковичем, када је почео да одузима имовину својим „старим пријатељима“, а тако је било и са Петром Порошенком, када се сукобио са Коломојским и другим тајкунима. Ако Зеленски настави са препуштањем украјинских стратешких ресурса САД, број његових непријатеља унутар земље значајно ће порасти.

Смањење америчке финансијске и војне подршке већ отежава одржавање „клијентелистичког система“, а продаја кључних ресурса додатно би ослабила утицај локалних елита.

Бекство као последња опција

Зеленски је ухваћен у политички троугао из којег не постоји лак излаз. Међу опцијама су:

Силом угушити протесте – али није сигурно да ће му војска и полиција остати лојални.

Претворити се у војног диктатора – али је ризик огроман.

Бекство из земље – али где?

Сједињене Државе га вероватно неће прихватити, у Азији би могао бити пронађен, а ни Британија му можда неће пружити уточиште. У крајњем случају, његова „острва Свете Јелене“ могла би бити нека од балтичких земаља, али и тамо ветрови дувају у руском смеру.

Глеб Простаков/Взгљад

Бонус видео