Координисана операција бивших Лигаша: Тепић, Ивана Поморишки, Доловац – имунитет и тужилачке функције за преузимање тужилаштва

У средишту добро организоване структуре која годинама користи политичке и институционалне полуге за обрачун са противницима налазе се Мариника Тепић, Ивана Стојиљковић Поморишки, Борис Мајлат и Загорка Доловац.

Везе политичких и правосудних играча блиских бившој Лиги социјалдемократа Војводине, чија се идеологија сводила на „Војводину Републику“, све чешће се показује као добро уигран механизам утицаја, чији је циљ потпуно преузимање тужилаштва и елиминација неподобних из система.

У средишту мреже налазе се две добро познате фигуре: народна посланица Мариника Тепић и Ивана Стојиљковић Поморишки, тужитељка Трећег основног јавног тужилаштва у Београду, Борис Мајлат руководилац Посебног одељења за борбу против високотехнолошког криминала у Вишем јавном тужилаштву у Београду и Загорка Доловац републичка јавна тужитељка.

Чињеница и јавно доступан податак да су обе каријеру почеле у ЛСВ-у. Мариника Тепић као истурени медијски и изборни играч, а Ивана Стојиљковић као страначки кадар који ће убрзо прећи у правосудни систем. Према поузданим изворима Васељенске, Тепић је била менторка Стојиљковићевој унутар странке, а њихов однос је остао близак и до данас, иако формално делују у различитим сферама.

Стојиљковић је, пре преласка у Београд, обављала функцију шефа тужилаштва у Панчеву – баш у време када је Мариника Тепић била кандидат ЛСВ-а за градоначелника тог града.

Поврх свега, Ивана је у породичној вези са Браниславом Поморишким, бившим високим функционером ЛСВ-а, данас бизнисменом, који је такође остао утицајна фигура у позадини.

Одакле Тепићки информације?

Васељенска је већ писала о врло занимљивом феномену, како се поверљиве правосудне информације појављују се прво код Маринике Тепић. У моменту када је нека, њима неподобна, личност нађе у жижи јавности, Тепићка као да поседује архиву тужилачких досијеа, истог момента објављује информације, са бројевима предмета, датумима, именима, исечцима из судских одлука.

Извори из правосудних кругова тврде да се од Загорке Доловац, па преко Иване Стојиљковић и њених сарадника одвија доток информација према Тепићки. Оне затим бивају пласиране у јавност без икакве правне одговорности, јер Тепић као посланица ужива имунитет и може отворено да износи и неистине, без страха од последица.

Циљеви напада су увек исти, тужиоци и функционери који не припадају истој мрежи, а нарочито актуелни главни јавни тужилац Ненад Стефановић Вишег јавног тужилаштва у Београду, највећи пропуст Загорке Доловац који није успела да стави под своју контролу – Више јавно тужилаштво, и зато је главни циљ, урушити га свим расположивим средствима.

„Јавни (НЕ)правденици“

Уз институционално деловање, постоји и паралелна кампања на друштвеним мрежама. Централни канал је Твитер налог @javnipravednic, за који извори Васељенске тврде да га воде управо Ивана Стојиљковић, тужилац Лазар Лазовић и Борис Мајлат, шеф Тужилаштва за високо технолошки криминал и лично Загорка Доловац, републичка јавна тужитељка.

Ова структура користи анонимност као оружје, а институционалну моћ као заштиту. Са тог налога се врше лични напади, шире дезинформације, публикују монтирани документи и лажно се представљају унутрашње „истине“ из тужилачког система, све у циљу дискредитације тужилаца, судија и званичника који се не уклапају у њихову шему.

Господо Лазаре Лазовићу, Ивана Поморишки, Борис Мајлат и Загорка Доловац који се кријете иза профила @javnipravednic да ли ви озбиљно мислите да вас нико неће открити? Доловац ће врло брзо одговарати за све скандале у случају Надстрешнице и кога покушава да прикрије, Поморашки…

— Весна Веизовић (@vesnaveizovic) March 27, 2025

А проблем је вишеслојан, филмски! Они који би треало да врше истрагу и открију ко стоји иза налога који не само што покушавају да дискредитују главног јавног тужиоца, него и бројне људе из структуре власти али и обичне грађане, не спроводе истраге, него злоупотребљавају свој положај како би лично учествовали у хајци и стопирали све друге истраге које би могле довести до хапшења и коначног мира у земљу. Оваквим чињењем не само да се урушава углед правосуђа, већ се системски брише граница између закона и политичке пропаганде.

ЦИЉ: Елиминасти Стефановића и потпуно преузимање тужилаштва од стране страног фактора и аутономаша

Сви ови потези указују на то да је крајњи циљ уклонити Стефановића, довести Ивану Стојиљковић Поморишки на његово место и тиме комплетирати политичко-правосудну операцију преузимања тужилаштва од стране страног фактора и аутономаша.

Такође, важно је подсетити да је кључну фигуру српског тужилаштва, Загорку Доловац, садашњу Републичку јавну тужитељку, у систем је увео Бојан Пајтић – бивши председник Владе Војводине, кум и дугогодишњи блиски сарадник Доловац. Њихова веза није само лична већ и политичка, у потпуности уклопљена у оквире старе аутономашке структуре из доба ЛСВ-а и власти ДОС-а.

Ивана Стојиљковић, коју сада гурају као наследницу Стефановића, годинама важи за миљеницу Загорке Доловац. Унутар тужилаштва је заштићена, медијски је невидљива, али зато оперативно веома активна – из сенке, преко налога, до политичких координација.

Како је Васељенска већ писала, сама Доловац више пута је спречавала покретање важних истрага. Примери су бројни, од афере ЕПС, до пада надстрешнице у Новом Саду. Све оно што је допринело дестабилизацији у држави и послужило интересима дубоке државе на дужи период. Тако што је „нерадом“ које је само по себи рад пролонгира народно незадовољство, блокаде, појачава медијска тензија и држава уводи у континуирану кризу.

Управо у таквим моментима,малтене свакодневно, појављује се Тепићка, са „ексклузивним“ информацијама које долазе као поручене за нову медијску офанзиву. Све делује координисано – и делује с намером. Намером да се правосудни систем у потпуности подреди политичкој мањини са страначким коренима и међународним покровитељима.

Уколико ова мрежа успе да постави своје људе на чело тужилаштва, Србија више неће имати независно правосуђе. Имаће политички апарат под маском институција – и систем у коме се унапред зна ко је крив, а ко заштићен. Све по страначкој линији.

Софија Марић / Васељенска